Bosanska vila
Стр. 114
1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
| Бакића) илп у појединим одјељцима (0 мару пли интересу од Др. Ст. М. Окановића, О образовању воље од Мих. М. Станојевића, историју васпитних пдеја (Историјска Педатогика од П. Деспотовића) и најзад таквих, у којима се примјерима из живота пзносе мане у васпштању у пракси (Ко је криве од Ср. Пашића).
У педагошким, педагошко - просвјетним, па и чисто књижевним листовима такође има доста чланака, у којима се претресају сва поменута питања, али још пемадосмо дјела, у којем би били изнијети резултоалам вастиланога рада машег у једном дијелу или у свима дијеловима срискога народа, како оп се могло тачно сазпати шта смета, а шта помаже нашем васпитном патретку; како су равни фактори, који имају утјецаја на васиштање, своју дужност вршили: идемо ли напријед, како и колико
Иетина, објављивани су чешће пута статистички подаци о броју школа, наставника, ученика птд., али п то пе у свима крајевима, гдје постоје срп. школе. Но, то све није довољно да да потпуну слику нашег васиштног и у опште проевјетног рада у једном крају
За то је'појава ове књиге г. Протића, налитеане у форми опширнијега реферата, намијењеног и пттрој публици, један корак намријед у томе погледу. У
ЊОЈ су изложени резултати васпитнога. рада. ИМ
школа у Србији, у једној школској години.
У уводу писац наглашава да »треба крајем сваке школске године изнијети укупну слику нашег народе нога тколовања,« јер тек онда можемо изводити поуздане закључке: »иде ли се напријед и за колико; шта смета просвјетном напретку ш како да се отклони и сузбије све што не ваља; шта спрјечава да се прије приближимо идеалима на чијем остварењу сви радимо, а на првом мјесту народна школа. «
Послије увода долазе редом ови одјељци: ( школским зградама, о издржавању и снабдијевању школа школским потребама, о школскоме раду (1. основне школе, 2. грађанске школе, 3. продужне и вечерње школе и 4. приватне, васпштне школе), примјена васпитних средстава осим наставе, наставници, културни рад учитеља и учитељица ван школе, мјесни и окружни школски одбор и стални школски надзор, _рад министарства просвјете за народне школе, учитељске школе, преглед новчаних издатака намијењених на учитељске плате и за издржаваље народних школа за 1902. годину пи најзад Статистика школа, наставника. ученика на крају школске 1901—082. године. ;
Ив натписа ових одјељака види се, да је у књизи обухваћено у главном све, из чега се може извести потпуна слика народнога школовања. Најважнији су одјељци: о школскоме раду, примјена вас= ПИЛОТИ средстава осим наставе, наставници 1. кулппурни, рад училивља и умиливљице ван школе.
Из њих вадимо неколико података.
У многим се школама није могао постићи пот= пун успјех због оскудице у наставним средствима, због прекидања рада и других ситнијих сметњи. Због заравних болести 249 школа даптубило је укупно 8895 дана, просјечно на једну школу долази 325 дана; због оскудице у огрјеву дангубиле су 3 школе укупио 2 тајни и та Де
Као мане у школскоме раду, писац износи: да је настава из вјере у доста школа догматична; да се народна историја не обрађује свуда како бил требало,
ученицима се све прича, а они репродукују, служећи се тока ради шп уџбеницима: у доста тикола пјевању се обраћала слаба пажња, нарочито с тога, тпто п сами учитељи не умију пјевати; цртање се обрађује доста овлашно у већини школа; из српскога језика ученици су гдје гдје мање читали, а више учили граматику, вшше су пута читали поједине чланке редом ша читанке а мање из- друге књиге; из рачуна гдје-едје ученици још уче таблицу множења на памет дугим понављањем.
Осим наставе, учитељи су ради бољега успјеха примјењивали 1 друга васпштна средства; приређиване су школске свечаности, ђачки пзлети п екекурзије, сазивата родитељска вијећа,. оснпвате ђачке књижице и практично обучавашт ученици у раду У школекој градити.
(0) учитељима се г. Протић похвалпо изражава. Он вели да су то »у опште врло одушевљени раднитџт, који се усталаштвом и преданошћу послу истичу над многим другим јавним службеницима, Њих само треба подстаћи, треба их покренути, треба их упутити, и онп ће вас послушати, онп су материјал са којим се може доста добра створшти,«
У исто вријеме износи п неке њихове мане; што често не живе у међусооној слози, одсуствују од дужности и кад им није пријека потреба и не раде довољно на своме личпоме усавртавању. Писац се ограђује напоменом, да су ово мане само мањег ороја учитеља.
Поред свога редовнога рада учитељи су радили п на другим културним пољима. »Нема никакве културне установе, која се јавила у“ пошљедње -вријеме у селу па често п по варошима, а да је нијесу покренули учитељи или да нијесу били међу покретачима« — вели г. Протић.
Ту нарочито истиче њихов рад па унапређењу пољске привреде, на осишвању земљорадничких задруга, пјевачких друштава; стрељачких дружина, на отварању метеолошких станица, оснивању народних читаоница, описивању села пи прикупљању народних умотворина.
Из статистичкога прегледа видимо да суу тој школској години постојале 1183 основне школе са 11514 учитељем и 864 учитељице а 102.825 ученика
пи ученица; грађанских школа било је свега 17 са 69
наставника и 667 ученика; дјевојачких школа 8 са40) наставница и 249 ученица.
Укупан збир окружних, градских и мјесних школских буџета износио је 4#:966.385:80. динара.
| у осталим одјељцима пзнијето је такође довољно материјала, из којега се може видјети колико су п како су остали фактори: општине, школеки одбојш, надворници и т. л. чинили да народна школа
одговори своме задатку.
~
Ни на једноме пољу културнога рада, нама (8 рбима пије потребније јединство, колико на васпитно= просвјетном, а међу тим оно нам бат ту не доетаје. Многи васпитви радници у једноме крају врло мало знају у каквим се приликама на јави живот народне школе у другоме крају, како п колико може тамо народна школа одговорити своме задатку.
За то би требало наши просвјетни радници, који бују могућности да тачно сазнаду резултате васпитно= просвјетнога рада у своме крају, учине онако као_ што је г. Протић учинио. Онда бисмо тек могли
Бр. 6.