Bosanska vila

Стр. 368

Од један пут спази Нину. Њена пријатна слика у сумраку, блиједо лице, на коме су се видјели тра= гови болести и жалости, отјера све друге мисли из његове главе. Створи се опет у Грентону, у тој хладној атмосфери, у том дому без љубави, који се много разликовао од топлоте и љубави, коју је он уживао.

То мало, мирно лице, које му је било уточиште за све оно тужно вријеме, изазва љубав и благодарност у његову срцу. Опет стаде пребацивати сам себи, што је оставио у болести и жалости, кад јој је највише требао.

Застаде мало, док му то све пројури кроз главу, па онда својом старом жестином јурну напријед вичући:

»Нина! Нина!«

Нина устаде и пође му у сусрет. Заборави на стид, чувши његов глас.

Лорд Вордло осјети малу нервозност, гледајући њихово изненадно сретање. Он се бојао да његов пасторак не заборави како је Нина слаба пи њежна. Већ се спремао да јој прилети у помоћ, бојећи се да је Мервин у узбуђењу не свали. У том их угледа гдје иду весели и насмијани, држећи се по руке и живо разговарају. Видећи да им не треба његова помоћ, остави их и оде кући да све исприча жени.

"Тлава ТТ. Пуцањ у шуми.

Мати је ту вече опазила промјену на Мервину, То је обрадова.

Био је мало замишљен и миран. Није додијавао матери својим услугама. Према лорду Вордлоу био је особито пријатан. Мати је мислила да је та промјена наступила ушљед бриге о родици. Али није само то. Нина је донијела и мало Грентонске атмосфере, па је Мервину дом изгледао као земаљски рај. Сравњивао је лорда Вордлоа са својим ујаком и чудио се, како до сада није опазио, колико је он бољи и њежнији отац од њега!

Нина није много говорила. Леди Вордло спази да она готово не скреће свој поглед с Мервина. Мати мишљаше да ће јој учинити велико задовољство, ако проведе један дан сама с рођаком. За то предложи лорду да сјутра дан одјашу у сусједство и тамо доручкују; а Мервин да остане сам с Нином. Тако дјеца осташе сама као некада.

Мало по мало исприча Нина Мервину све промјене код куће. Говораше о љешшпем одношају између ње и њене матере. Причаше како је Едмунд изишао лијеп дјечак, а Цецилија много паметнија, и сад може сасвим мирно сједити у соби.

Кад сам се почела опорављати, Мервине, лежећи још у постељи, о свему сам равмишљала што смо некад разговарали. Онда сам се ззарекла да ћу радити све, што си ми говорио. Обећала сам радити и што

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Е - Е; ЕТ Је => = А ~“ ПЛ = лави“ бо. и

сам држала да је немогуће. Све ми је било лакше него што сам мислила. »Мервине,« рече шапћући, »надам се, сад нећеш рећи, да ја нећу никад разумјети љубав Божју за то, што не љубим своју матер. То је сад све друкчије. Ја почињем сазнавати ту љубав истим начином као и ти. Мати је један дан имала главобољу. Чувајући мене ноћу озебла је. Ја сам тада употребила твој лијек. Тако ћу од сад увијек пазити на њу. И, Мервине, сјећаш ли се кад си ми рекао да је врло мало оних, које ја волим 2 То није сад тако. Сваки дан их има више које волим. Ти си ми први рекао, како је лијепо сваког вољети и како онда све лакше иде. Ето то ми је помогло, да сам сада много срећнија. Да ми је сад чути ону проповијед о љубави родитељској и дјечи-

јој, братинској и сестринској, много бих је боље ра-_

зумјела. За све то само теби дугујем, Мервине. Да ти нијеси дошао у Грентон, ја не бих никад знала шта је то љубав и пријатност. Ти си увијек био добар, љубазан и пажљив према свакоме. То је допринијело, да те свак воли. Ја увијек желим да будем као ти! Да то постигнем, трудићу се све више и више, «

» Ах, престани! Престани, Нина!« викну Мервин, јер га је савјест гризла. Скочи и сав попрвење. »Ти мене не познајеш, заиста не познајеш. Не заслужујем ја толику хвалу!«

Нина га погледа зачуђено. За тим се сјети оваких случајева из прошлости. Кад год би га хвалила, поцрвењео би исто тако. Чудила се каква би то мана могла бити у карактеру, који се њој учинио као савршен. Изгледало јој је да је он познавао ту своју ману, за то, послије неколико минута, рече му благо:

»Прије ми то нијеси хтио казати, Мервине, али сад ћеш ми рећи »«

И он јој каза све. Исповједи своје рђаво осјећање и неваљало понашање. Само је прећутао што је урадио код прелаза; јер није могао ни Нини казати оно, што му још ни мати не зна.

»Ти си изненађена Нина,« рече забринуто. Опазио је то по њеном изразу на лицу. .

Нина није могла то порицати. Она је Мервинов карактер цијенила као најузвишенији, а сад је пасу прашину. Његова љубав изгледала јој је врло чиста. Никада није могла ни помислити, да је баш та љубав била узрок његовој слабости. Она је била права сметња пи камен спотицања на његовој стази. У тај мах наиђе на њу искушење, па је вјеровала — као и многи други — да није добро љубити тако силно и полагати толику наклоност човјеку, т.ј. обожавати га више него створитеља! Така љубав често прелази у незнабоштво и доноси собом гомилу зала. Ипак се утјешила ријечима једног писца овог стољећа: »Никад нико на свијету није сувише љубио другога.« Љубав је за то на свијету, да се себичност уништи. Она покуша оправдати оног кога љуби, оптужујући саму себе. За то окрену мисли на свога покојнога брата,

Пра (