Bosanska vila

Стр. 388

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Србин димничар. Радујемо се јављајући српскоме свијету, да је Сарајево стекло и српску димничареку радњу. Госп. Васо Јовановић-Гаштајр који је тако добро познат по српским домовима у Сарајеву, јер је радио у другога као калфа, сада је постао свој госо и као способан мајстор отворио је српску димничарску радњу. Срби Сарајлије, похитајте помоћи и одржати ову нову српску радњу! Мајстор Васо станује у ћЋемалуши бр. 126. Ми га најтоплије препоручујемо.

Дописнице са сликама, Српека књижарница Јакова Х. Тривковића има велики избор дописница са сликама, које продаје и на велико и на мало. Осим тога књижарница има нарочите дописнице за Божић са сликом рођења Христова, рађеном са рускога урнека. Све ове дописнице, а нарочито божићње, препоручујемо пажњи читалаца.

Најмањз новине на свијету. У Паризу излазе новине, које се зову „Сагге Јоцгпа!.“ Карактеристично је код ових новина то, што су најмање на свијету, јер немају више простора од обичне дописне карте. Џа шпак те новине доносе и слике, имају телеграме и дневне вијести, а стају !0 пара.

Свечана престава. Српско народно позориште у Биограду прославило је 15. новембра двадесетпетогодишњицу од смрти српскога великана, пјесника и књижевника Ђуре Јакшића. То вече позориште је приредило свечану преставу. Давало је ропланак славе, слика у једној појави у спомен Ђури Јакшићу, од Драгутина Илића и Станоје Главаш, трагедија у пет чинова, од Ђуре Јакшића.

Краљ Петар нао добротвор. Српски краљ Петар слави крсно име ев. Првозваног Андрију. Краљ је наредио да се о његовој слави одјене стотина стромашних ђака о његову трошку. Осим тога краљ је одредио давати сваке године 2000 динара као награду за најбоље темате великошколаца. Поред ос= талог, у краљеву пплему, којим то саопштава министру просвјете, налазе се п ове значајне ријечи: »У овој новчаној помоћи омладина треба да гледа више једно одликовање свога труда, но какву новчану награду за тај труд. Та је награда само знак народнога и мога признања оне племените омладинске тежње, да се Србија интелектуално подигне и ојача. Права пак награда њена лежаће у осигураној будућности отаџбине, којој смо сви позвани служити.«

Двадесет хиљада чланака. Српски краљ Петар !. желио је знати колико ће се писати о његовом ступању на српски престо. За то је наредио једној канделарији у „Кеневи, да прати све свјетске листове. Тај огроман посао канцеларија је свладала и скупила је 20.000 разних чланака о томе. То је све лијепо средила, изложила у једној књижарници, па онда ће послати краљу на поклон.

Дневник краља Јована Собјеског. Пољски листови доносе, да је гроф Браницки, који има љетниковац близу Варшаве, нашао у њему дневник пољског краља Јована Собјеског. И тај је љетниковац био „некада краљево добро. У дневнику су тачно описани његови ратови с Турцима, ослобођење Беча од Турака и његов повратак у Пољску. Без сумње да ће се тако важан проналазак и штампати.

Српска Штампа. Примили емо први број новог српског листа, који је започео излазити у Сарајеву 15. новембра. Власник и уредник му је Милан Павловић Зрак. Лист излази двапут недјељно: сваке

сриједе и суботе. По овом првом броју види се да

је лист у рукама добра мајстора п вјешта новинара. Само нам чудновато и смијешно изгледа оно сувише истицање како је то независан српски лист, а још смјешније кад вели да је једини независан сртеки лист. А шта је онда »Српски Вјесник>« Бива, он је зависан од некога Такође нам се не свиђа задирање у крчевину и она оштра пријетња људима око народних вођа, јер то води партиванству, а тога ми треба да се чувамо као живе ватре, ако хоћемо да нам народне ствари напредују. И ако би кадгод дошли у начелну несугласицу између себе, сами изгладити, не треба нико са стране непозван да се међу нас мијеша, јер у таком случају сви смо сложни да се лавовски бранимо од заједничкога нам непријатеља. Окрене ли „Српска Штампа« уносити

ватру међу нас, брзо ће обрати бостан, јер је било

и мудријих лија па су долијале. Хтјеле су нама скројити ћулах, на су га скројиле себи. Оцјењи= вати »Српеску Штампу« за сада нити хоћемо, нити можемо, јер тек доцније видјеће се њезин циљ и правац по њеноме раду. »Српска Штампа« стаје годишње 16 круна. |

Српско занатлијско удружење у Мостару. Јављају нам из Мостара, да је земаљска влада потврдила правила српског занатлијског удружења, вратила их Пе ву привременог одбора т. Тому Ј. Кашиковићу. Пресједник са још два- три одборника издао је проглас и јавио српскоме свијету, да је Мостар добио једну нову тековину, да је добио »Српско Занатлијско Удружење.« Чудимо се зашто неки нападају тај проглас, зашто стварају свађу и омразу међу људима, зашто цијенају и угледније људе у еснафу, кад нам није данас до тогаг Данас, ја икад, треба да смо сложни у свему и да се не одвајамо једни од других. Зар се не може организовати 34натлијско удружење у слови и заједници са трговпима, па да вам многи и од њих буду чланови, као што сте ви чланови трговачке банке. Ко год цијепа и раздваја народ, тај му није пријатељ. Треба лијечити надувеност и неко болесно газдинско уображење појединаца, али дијепати се и раздвајати никако није паметно, јер то нас води пропасти.

Словенски Југ. Читамо у »>Слободној Штампи« како се удружило неколико великошколаца у Биограду, па покрећу нов полптички лист, који се зове »Словенски Југ.« Лист заступа идеју савеза балканских држава. Кад и како излази не знамо, јер га · пе добијамо.

Помен Илији Коларцу. На Томин дан одржат је у Биограду годишњи помен великом српском добротвору Илијп Милосављевићу Коларцу. Помен је био у сали светосавског дома. Поред одбора било је још доста поштовалаца великога добротвора. На јектенија. одговарали су богослови ев. Саве под управом свога. учитеља От. Мокрањца. За тим је читао сиједи књижевник. г. Милан Њ. Милићевић рад одбора за ту годину, а г. Љубо Ковачевић шрочитао је стање благајнице. Фонд за књижевност износио је 275.598:85 дин. а фонд за универзитет 1,564.218:20 дин. Обадва. фонда заједно 1,789.759:55 дин. Слава великоме добротвору Илији Коларцу ш Бог да га прости и помилује!

Нова књига пјесама. Лазар С. Ћурић пз Сан Франциска у Америци јавља српскоме свијету, да је дао у штампу своју збирку пјесама. Многе од тих

ми ћемо је.