Bosanska vila

Стр. 88

1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Бр. 8.

јевима првашњег живота п рада прошлих покољења. И као год што цјелокупну природу стабла не можемо схватити, ако се не упознамо п са његовим кори= јеном и са његовом најскровитијом жилицом, тако је управо и са идејама, ако их копирамо само као плод њина историјског стабла — као резултат свога времена, а без везе својих подлота. То су принципи, који данас руководе и писце отште историје; па је са свим на своме мјесту, што се и писац ове Историјске Шедагогике тих начела придржавао, јер само због тога њој и пристоји назив

историјска. (Наставиће се.)

Из моје некадашње уредничке архиве. 0д. Јована Грчића. (Наставак.) П. Поштовани та драги господине!

По жељи Вашој натисао сам нешто Ружићу. Морам тризнати, да ми наруџбине не иду од руке. Не знам, како коме, али мени је веома тешко наруџбине или тесме тригоднице тисати. Како сам трошао са овом, коју Вам овде у трилогу шаљем, не могу тресудити. (О тога Вас молим, да је, ако не би одговарала

крилими ким загтијевима, не шлампалие. та ни онда, ако |

Вам само ни укусу не би одговарала.

Ја лирске песме тако лако тишем, да ме вамо толико времена стају, колико ми је нужно, да из на пишем. Наравно, ал у таком моменту срце је туно чудноваппиљ _ осећаја, које нема мира, док му одушке не дам. И, верујте ми, ја нисам још ни једну песму написао, а да нисам осетио онај тајанствени утисак на срце, који у њему увек друкче осећаје буди. По томе: какви осећаји, таке и мисли. Мисао, која ми се једном у мозгу роди, не оставља ме више, та и-ако је у пркос срца и не бацим одма на жаршију, остаје ми верна. Али кад тако радим, онда су ми санови немирни у толикој мери, да втив тута ли у сну натитем или боље рећи створим песму, или устанем из тостеле па је напишем т буде — мир. Пишући ову песму Гужићу нисам осећао у срцу оно, штао обично, и по томе мислим, да је та пегма лоша, па ваљда још ни за штамту није саврела. Ви ћете боље моћи су дити, него ја. Шоступите дакле како најбоље знате. Ја високо ценим и поштујем Ружића, као једнога од највернијиж _мојиг тријатеља, та ето видитие, како сам му тевао. -

Још у току ове недеље тослаћу Вам два-тарт трилога за листа. |

Примите знак искреног мога потетоваља.

Вала Мита Поповић. ЈУ Сомбору 7 ог априла 1886,

Ш.

Поттовати п драги господине!

Шаљем Вам за »Отражиловох трп омања трилога а уз то пч моју трагедију Цара Јована. Ја бит своју реч већ давно био искутио, али не бејаг доколан ч морао сам због болести осам дана у тостељи лежалим. Сад ми је допуштено да радим, и тиако се сво журим, да обећане своје истпуним. |

Као што сам Вам рекао, мој Шар ован није онај стари, јер сам га то мишљењу Савића и Дими= тријевића сасвим трерадно п“ поправио. Кад дело трочилпалав, о таоме ћете се и сами уверилац.

психично = историј ских

Ја сам се решио, да то дело своје ради награде поднесем >» Малашци,« ал то ме стег све донде учинити, дож не чујем т Ваше митиљење. Ако буде шлао да се поправи или изостави, тло ћу драговољно учинилпим, ма да мислим, да ће Вас Јован сад задовољити. Али како му драго, ја нисам таврдоглав таг да своје миш љење никако не натустим; ако је Ваше боље него моје, усвојићу га тш тоступићу, као што ми рекли будете.

епо Вас молим, да ми рукотис сачувате, јер ја осим овога, другога рукописа немам. Кад га трочилтатае, тредајте га ИМ. Савићу, јер и он га је исекао.

Још Вас молим, да се трегледање те моје тара= дедије не отегне, како биг је у случају нужде за времена поправити могао.

Ја сам уверем да ће Ваше мишљење у погледу вредности мога дела друкче битти, него што је до сад било.

Поздрављајући Вас најсрдачније, јесам Вали ис крени тријатељ | У Сомбору, 21. априла 1886.

(Наставиће се.) Мита Поповић.

КЊИЖЕВЦЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ.

„Српски Сион“ у овој години. Од нове године »Српски Сион« промијенио је и уредника и у неколико правац уређивања. Стари уредник г. прото Јован Јеремић престао је уређивати овај лист. Сада га уре-

ђује г. Димитрије Руварац, прото. А пошто у Кар-

ловцима излазе стручни богословски листови: »Богословски Гласник« и »Митрополијски Гласник,« ва то ће «Српски Сион» остати као службени лист патријартшије и доносиће све нове наредбе и закључке епархијских пи конзисторијалних сједница, митрополитеко-црквеног п архијерејског сабора а гдјекоје п старе, пи све промјене у цркви и свештенству кар= ловачке митрополије п стјечаје на сва упражњена мјеста. У неслужбеном дијелу доносиће чланке и грађу из црквено-народне историје митрополије кар-= ловачке пи извјештаје о главним догађајима из-њеног црквеног живота, животописе знатнијих свештеника и архијереја, као и чланке пи расправе о црквенонародно-аутономним пи јерархијеко-црквеним пштањима. Остало све отпада. Дијена остаје стара.

Одбор за срп, књижарницу. Одбор, који је новинарски конгрес пзабрарао, да изради план једне централ. српске књижарнице. која ће имати филијале у свима важнијим српским мјестима, држао је послије свога конститупсања, ономад по подне, своју прву сједницу, на. којој су претресени предлози одборске комисије. По предлогу, који је натој одборској сједници примљен, установиће се централна издавачка књижарница и штампарија. Рад тих установа прошшриће се и на словенске земље. Књижарница и штампарија треба да имају капитал од 600.000 дипара. Капитал ће се накупшти продајом акција, којих ће се издати 2000 комада. (Свака акција стајаће 120 динара. Акције ће. се отплаћивати, на врло олакшан начин, двије године. Сједшште за обје установе биће Биоград. — На другом одборском састанку.биће написана окружница, коју ће одбор упутити свима просвјетним српским друштвима шп позвати их да пошаљу по једног свога заступника, који ће овај одбор у своје вријеме саввати, и на коме ће се дефинитиво утврдити шта тути ових корисних установа.