Bosanska vila
бато, (80)
1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
Бр. 8.
с пгранком. На свечаној сједници читао је Васо Глушпац историју »Воре« за све 40 година. Ово најстарије српско академско друштво дало је Српству толике књижевне снаге и покретало многе значајне радове у народу своме. Друштво »Зора« изабрало је тада за почасне чланове: Змај Јована Јовановића, Стојана Новаковића и дра Валтазара Богишића.
Илустрована српска историја. Прими смо 9. свеску овога другог, умноженог издања »Илустроване историје српског народа,“ што је издаје Коста Мандровић у Бечу. У овој су свесци слике: Спаљење моштију св. Саве, двор срп. владике у Ст. Андрији, град Скадар у Арбанији, град „Кабљак у Црној Гори, Шван Црнојевић, Цетиње, престоница у Црној Гори, митрополит Данило, митрополит Петар и Бока Которска. Цијена је свакој свесци 40 потура.
Лик Бранка Радичевића. Петар Крстоношић јавља српскоме свијету да има на распродаји позлаћених ликова од гипса српских великана: Бранка Радичевића, Змај Јована Јовановића и Светозара Милетића. Лик Бранка Радичевића скоро је израђен, те је новост, а за српске домове најљепши украс. Сваки такав лик стаје само 3 круне. Поруџбине се шаљу г. Петру Кретоношићу у Вел. Кикинду. Унапријед ваља послати | круну, као капару. Препродавцима даје 259).
Педесетогодишњица. Највећи чешки пјесник Емил Фрида, у књижевности познат под именом Јарослав Врхлицки, прославио је педесетогодишњицу свога. рођења. Он се родио 1853. у Лауну код Шлана, у Чешкој.
Забаве. Дружина православних Срба »Побратиметво« у Фочи, одржала је забаву 9. фебруара, а сриско евачко друштво »Русле« држи покладну за= баву 15. фебруара.
У борби за слободу. Тако се зове нова књига у којој су записи из трогодишњег бурско-енглеског рата. Написао је џенерал Х. Девет, а превео Др. Н. Ковачевић у Улцињу.
ЧИТУДЕ.
Манасија Маринковић. У Санском Мосту, у Босанској Крајини умр'о је 16. децембра тамошњи грађанин и добри Србин Манасија Маринковић. Покојник је уживао лијеп глас међу српском браћом. Поживио је 42. године. Бог-_да га простим помилује !
Михајло П. Михајловић. У Кремсу премивуо је шура великога српскога добротвора, поносног сина српске нам Босно и највећег добротвора, пријатеља и заштитника нашега листа г. Љубе Крсмановића, а рођени брат његове племените госпође Олге Кремановић, рођене Михајловић. То је млади и даровити Србан. Михајло П. Михајловић, у 17. години млађанога живота. Умр'о је у Кремсу
ученик У. равреда велике реалке у Кремсу
САДРЖАЈ : Шјесме: Браћи Нееегињуима, од Каје Гоџићеве.
__________________________________=„Љубитки, од Предрага — Попу Јеврему Станковићу, од Авде Кара-
напрасно несрећним случајем, а сахрањен је у Земуну, у породичној гробници. Бог да прости покојника, а утјеши ожалошћену породицу!
Росанда Нетровић. У Сарајеву је умрла супруга котарског престојника у миру г. Илије Петровића, а сестра младог, ваљаног српског свештеника и књижевника г. Љубе Влачића, пароха у Метковићима — Росанда Петровић. Покојница је сахрањена у кошевском српско-православнсм гробљу, гдје је и опојана. На опијелу св опростио с њоме поп Љубо Николић. Бог да је прости и помилује!
НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.
Конкордат ивмеђу Србије и Ватикана. Државно и црев. правва студија г. Ђ. Б. Несторовића, апелационог судије. Штампа државне штампарије. Цијевна 1 динар.
Српска Везиља, илустрован лист за ручни рад, домаћу потребу и вабаву. Излави један пут мјесечно. Власник: ШЦртачковевиљачки вавод М. П, Павловића. Одговорни уредник М. П. Павловић. Бр. 1. Свеска за јануар 1903. Година прва. Ивлави у Вршцу, у мјесечним свескама, Годишња цијена 6 круна.
Филозофија и наука у природном развитку своме. 1. књига другог кола. Написао М. Миловановић. Биоград, штампарија код „Просвјете“ — (. Хоровица 1903. Цијена 15 динар За уписнике и ђаке само трошак око издања, а ва сиромашне ђаке
са додатком о лијепом цртању.
бесплатно и то само код писца. Макензијева улица 27. у Биограду.
Илустровани Мали Свијет, мјесечник ва дјецу. Ивлави у Сарајеву свршетком сваког мјесеца Власпик и уредник Сава Савић, Уређује Шпиро Боцарић, академ. сликар. Годишња цијена 4 круне.
Српеко име у западким српским крајевима, од Станоја Стапојозаћа. Београд 1302 80, стр. 11.
Божји људи, штампарија српске књижаре браће М. Поповића 1902. 80, 70. Цијена 2
Каталог народне библиотеке у Београду. 11 Књижевност Словена. Издање п штампа краљевско-српске државне штампарије 1902. стр. 147. Цијена 10 дин.
Мајски сабор 1902. године Написао Јаша Томаћ У Нов. Саду, српска штампарија дра Светозара Милетића 1902. стр,
приче Борисава Станковића, Нови Сад,
стр.
163. Цијена 40 потура.
Цртице за ранију слику српске престонице. Написао М. Ђ. Милићевић. Београд, штахпано у штампарији краљевине Србије 1902, стр. 56. Цајена 7
Мале приче, од Јанка М. Веселиновића. | Огац, Мегдлн, Чудин човек, Баћа, Рвач, Завет. Штампарија „Доситије Обрадовић, Београд, 1902. Цијена2
Пред маћедонсвим питањем, написао Нови Мирмирон. Београд, нова електрична штампарија Петра Јоцковића 1902. Ивдање уредништва „Орбина“ —- 80, стр. 47.
беговића. — Чежња Осману Фикићу, од Милорада М. Петровића. — Притовијетаке: Срећа, од Рад М. Домановића. — Два стару«с, од Светозара Ћоровића. — Опоразумјели се, од ЕЛотепсе Мотсотет. С енгеског превела Митра Морачина. — Џезмија. Историјска прича, од Намик Кемала. С турскога преводи Алекса Ј. Поповић. — Порука: т Хаџи-Сава Косановић митрополит дабро-босански.
— 0 сновима и трорицању из снова, од дра Бранислава Петронијевића. — Српске народне умотворине: Сибињанин Јанко у Косову.
— Шаљиве народне причице, забиљсжио Остоја Јагодић — Листак.
Ни
„Босанска Вила“ излави у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15 и 30. —- Цијена је ва све крајеве на годину 8 круна, на по године 4 круне. Ђаци и учитељи добивају лист за 6 круна. У краљевина 10 дин сребра, или 8:50 дин. у злату. За ђаке и учитеље 6
дин. сребра. Шретплату је најбоље слати поштанским упутницама или српске банке у новчаном писму на уредништво. рику цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво, — Неплаћена се писма не примају.
За Аме— Рукописи се не
враћају. — Писма из Србије маркирају се 26 пара дин, а дописнице из Аустро-Угарске са 5 потура,
ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.
Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.