Bosanska vila

Стр. 76

њих првих надзорника збиља нијесу имали потпуне.

педагошке спреме, то је непојмљиво како се за многе од њих, који су слушали ншже и више педагошке науке у земљи и на страни, који су сами као учитељи годинама радили, којџш су на учитељским школама годинама наставниковали, на стручно-књижевном пољу успјешно радили, па чак неки и надзорничку дужност прије тога, по старом систему, увијек отправљали на ошште признање. Међу овима је било не само потпуних стручњака, већ одушевљених радника, пдеалних родољуба и просвјетника, који су се свом снагом билт за свој посао заложили. Дакле, п ако. тројица-четворица од тадањих надзорника нијесу били за свој позив, то је гријех њихове кривице трпати за врат онима, које је требало похвалити.

Из најнепосреднијег посматрања нама је добро повнато, да је повика на тадање надзорнике п на стручни надзор потекла од нерадншка п несавјесних спекуланата- међу учитељима, којима стални надзорници више нијесу допуштали да пландују у светом винограду Господњем п да својим никаквим и рђавим радом упропашћују повјерене пм младе нараштаје. Овим мародерима на пољу наставе не ваља вјеровати п повлађивати им нигдје, а у педагошкој историји најмање.

Шисац је с особлтим признањем забиљежио рад Стеве Чутурила на преображају школе у Црној Гори за вријеме његовог надворништва, истичући само његов чисто стручни рад у ствари унапређења рационалне наставе пи усавршења наставника, док о његовом организаторском раду у погледу школског за= конодаветва шишта не помшње, и ако стојп факт, да је по његовом предлогу потекао им сам први закон о основним школама у Црној Гори, који је уједно било и први закон, који је Њег. Височ. кнез Никола својим потписом у својој земљи санкционисао. Одмах за законом шшљедовао је још 1878. наставни план ш детаљан наставни програм. Он је црногорску основну школу од три разреда подигао на четири, а године 1882. био је спремпо пројекат за отварање петог равреда у главним мјестима, у облику продужне школе, а са задатком више привредним.

У том периоду, слободно се може тврдити, у Црној Гори била је- остварена савремена васпитна народна школа, сенабдјевена са. свим потребама њене модерне другарице у другим напредним земљама.

На више је мјеста већ тврђено, па то је и писац усвојио, да је Чутурило »предлагао да се на Цетињу подигне реалка, ну тада да је отворена полугимназија.« — У ствари пак стоји ово: год. 1880. поднио је Чутурило предлог за оснивање књажевске осморазредне реалне гимназије заједно са наставним планом пш песприним програмом, у ком је била изложена пи наставна грађа из класичних језика. Ну овај · програм, због краткоће времена, био је израђен само ва прва четири разреда, док је израда. програма за вшпе разреда била остављена за доцније, кад за њ буде потреба ш да се добије времена за његову што потпунију израду. Наставни план и програм штампани су у књаж. штампарији на Цетињу; п све што је овдје речено, из њих се види. Год. 1882., у новем_ бру, кад је Чутурило оставио дужност: тлавног школ. надзорника, отворен је био трећи разред те реалне гимназије.

Ва што је пак Чутурило предложио и израдио подизање реалне гимпшвије, а не реалке пили чисто

1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1908. -

Бр. 4.

класичне гимназије, у земљи, у којој је то шмала да буде једина и прва средња школа, на то ће одговоршти лако само онај, ко зна да је у такој земљи подједнако потребна њега како техничких струка, коју

даје реалка, као и хуманистичних дисциплина, које.

даје гимназија. И кад није било могуће према ој вапијућој потреби отворити засебно гимназију а засебно реалку, онда се није имало куд, већ отворити просвјетни завод, у ком се постижу обадва ова на= ставна циља, а то је реална гимназија, као што су данас готово све гимназије у Јевропи. Што је Чутурило увиђао још седамдесетих година, то је два-три деценија доцније усвојено у цијелој Јевропи,-а то је незгода п преживјелост чисто класичне гимназије.

"Чутурило је такође реформисао и вишу дјевојачку школу (Институт царице Марије) на Цетињу,

преуредивши његов основни статут у који је као.

наставни циљ завода ушла п стручна спрема настајвншца за основне школе, према којој је промјени утврђен и најдетаљнији програм из свију наставних предмета. Тај је програм такође и на Цетињу штампан.

Говорећи о српској школи у турској царевини, мшшљења смо, да је писац требао прибиљежити особито оно кобно вријеме по њу, гдје су ушљед

"српског рата 1876. турске власти насилно позатварале

све српске школе и растјерале све српске учитеље, којп су махом отишли у редове српске војске, да се боре за ослобођење како Срба тако и Бугара, док су се Бугари том приликом одсуства српских учитеља користили у себшчне своје циљеве, заузевши упраж= њена, мјеста одбјеглих српеких учитеља. У историји тамошње српске школе не би требало такође да остане неприбиљежено разбојничко убијање српских учитеља у Маћедонији од стране бугарских комштет-= лшја, да би тим остварили емјерове своје шовинистичке пропаганде.

Што се тиче језика, којим је ово дјело напш=

сано, мора се признати да је он ријетке љепоте.

(Стил лак, изреке кратке п јасне, мисли прецизне п лоттчне, а ријечи одабране. Само на два-три мјеста поткрале су се случајне грјешке. Тако н. пр. на стр. 64. стоји: »шзобравпо се за говорника,“ у мјесто: образовао се. На стр. 280.: »Арад, кога су Срби подигли« мјесто: која су подигли.... На стр. #56.: „Песталоци истицао триродистодност, у мјесто: триродност. На стр. 454.: »Општи застој пореметила је револуција 1848. године« необичан је израз. Боље би било: прекинула је. а

У књизи има врло незнатан број штампарских грјешака, што поред њене приличне величине, служи на част како писцу тако и издавачу. У опште дјело је издато готово луксузно.

()во су наше. кратке напомене и незнатне замјерке овом дјелу, које се према правој и стварној вриједности његовој у главноме готово губе из вида; нити их ми наведосмо у намјери каква неоправданог прекора, већ једино с искреним смјером, да поштованш ппсац тим напоменама приликом поновног пздања скрене своју пажњу. Нарочито пак г. писцу топло препоручујемо, да продужи свој неуморни рад на. прикупљању грађе за историју просвјетних прилика српских у минулом ХТХ. стољећу, како бп нам тај важни дио што прије издао прерађен и попуњен. Познајући“ пштшчево трудољубље увјерени смо да ће он наше очекивање и испунити.

На сваки начин »Иеторијска

Џедагогика« Г.