Bosanska vila

Стр. 78

1608. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

општинама, свештенству, школским одборима. Ту препоручује да се манастири и богатије општине упишу ва добротворе, или бар утемељаче. Ово доиста племенито дјело митрополита Серафима радо ће прихватити и свештенство и општине, као што ган ми радо износимо.

Одликован свештеник. Честити, вриједни и уважени свештеник Аћим Братић, парох у Фојници (котар Невесиње, Херцеговина) одликован је пред Божић црвеним појасом са декретом овог садржаја: »Дијенећи Ваше примјерно владање и ревносну вишегодишњу службу свештеничку, те освједочени да сте увијек као ваљан и побожан свештеник неуморно радили за срећу своје цркве и народа српског, који је под Вашим старањем, Ми смо се пашли данас побуђени одликовати п наградити Вас црвено-угаситим појасом и Архијерејским благословом дозволити Вам, да га одселе носите, а Ваша ће брига и на даље бити да у ревности својој нитда не малакшете, већ увијек да служите православљу и Српству у оној мјери, у колико сте то и до сад чинили, како би наше благоволење п милост сачували«.

Српска Књижевна Задруга. ПЏримили смо ХТ. коло вадругиних књига у коме су |. Штупешествије то Србији, од сакима Вујића, свеска ПЦ. За штампу приредио и тумачења написао Живојин 0. Дачић, е картом кнежевине Србије и Вујићева пута и са сликама у тексту. 2. Драматимки списи Ј. (О. Поповића, свеска Т. (Светислав и Милева, Милош Обилић, или бој на Косову, Лажа и паралажа). За штампу приредио Драгутин Костић, а предговор написао Јеремија Живановић. 3. Шритовијетке Буре Јакшића, свеска, !. (Краљица, Сужањ, Успомене, Попо Тихомир, Милан, На мртвој стражи, Одломци из Спахије, Спроте Банаћанке и Чобанчета.) С предговором Светислава Вуловића, за штампу приредио Драгутин Костић. 4. скок, од Симе Матавуља. 5. Стари дани, приповијетке и слике Борисава Станковића (Бурђев дан, У ноћи, Станоја, У виноградима, Нушка, Наш Божић, Они, Стари дани, Покојникова жена). 6. Торас Булба, приповијетка Николе В. Гогоља. С руског превео Милован Ђ. Глишић, предговор написао о животу и раду пишчеву Јаша М. Продановић. 7. Достанак т развитак народа, с обзиром природнога одабпрања и нашљеђа, од Волтера Беџхота. Превео др. Драг. Т. Мијушковић. Са овим колом задруга је до сада дала 78 лијепо увезаних књига. Задругара је било лањске године 512 добротвора, 1795 оснивача и 4132 улагача. Свега 6489 чланова. |

Прештампано. Из »Дјела« засебно је оштампана расправа Момчила А. Нинчића: »Србија пред трговинским уговором.« Из »Бранкова Кола« оштампана је збирка приповиједака Селимира Трпковића под натписом: »Успомене једног Паланчанина.« У збирци су 4 приповијетке. Из »Материнског Листа« оштампана је медицинска расправа дра Св. М. Марковића: »Материнство и оток ногу,“ нарочито намијењена женама, родитељима пи мужевима. Из »Дјела« оштампана је- расправа Милана [. Ђорђевића: »Пред решењем маћедонског пштања.« Из »Вјесника краљ. чешког удружења наука« оштампана је књига на чешком језику под натписом: »Насељеност становништва у Херцеговини« с мапом. Ово дјело хвале српски листови да је боље него не знамо какви чланци и брошуре, јер се у њему излаже стање народа, осврћући се на прошлост.

Хиљадити број Злате Прахе. Деветнаест је го-

Бр. 4.

дина како у Прагу излази красан књижевно-умјетнички лист Злата Шраха, који излази сваке недјеље богато илустрован. Оснивач, власник п издавач листа јесте Ј. Ото, а уредник Јарослав Квапила. Почетком ове године изишао је хиљадити број »Злате Прахе« у свечаном руху, који је донио слике свију сарадника, поглед на уредништво, штампарију, администрацију и кад све то погледаш — види се како је тај лист богат у свему, тако да не стрепи сваки час за опстанак као српски листови.

Српски Књижевни Гласник. Овај одлични и тако рећи најбољи српски књижевни лист започео је трећу годину свога живота. Он се вазда трудио да оправда и протири симпатије с којим га је дочекао сриски свијет. За то је и ове године скупио у своје коло прве и најбоље књижевне снаге из разних области књижевности п науке. Радови су му пробрани, а особито књижевна ш умјетничка критика. Овај је лист врло добар за људе од школе и науке. За то га топло препоручујемо. Уредник му је Богдан Поповић. Годшшња цијена 18 круна.

Књига здравља. Др. Милутин Живковић, срески љекар у Пожези издаје цјелокупан превод чувеног дјеша: Књига здравља, сваком приступачан Домаћи љекар, под уредништвом проф. НИ. И. Бистрова, проф. В. К. Доброклонског, проф. С. И. Залеског, проф. Н. В. Џеља, проф. Е. 8. Џетерсена, проф. 8. В. Строганова и академичара кнеза И. Р. Тарханова. Дјело је врло велико, има седам свезака. Само је штампана прва свеска, која стаје 15 динар. Претплата се прима на све свеске. Поједине се не продају, ко неће купити редом све. Претплата се шаље писцу у Пожегу. Куповање употребљених поштанских марана. Фирма Енгел и Штајнер у Бос. Броду купује употребљене поштанске марке из Босне и Херцеговине. Та фирма плаћа босанске марке за сваку стотину од 90. потура 1:20 кр. од 25 потура 1 кр. од 30 потура 3 кр. од 40 п 50 потура 6 кр. За тим купује скупље марке по комаду — и то: од 1 кр., 14 потура, од 2 кр., 40 потура, од 5 кр. 15 кр. Исто тако купује и друге употребљене марке: црногорске, српске, грчке, турске и румунске и т. д. Новац за марке шаљу чим их приме. Марке се шаљу препоручено.

Лазарица или бој на Косову. Сретен Ј. Стојковић израдио је народну епопеју или бој на Косову. Она је подијељена у четири дијела и 20 пјесама са 6950 стихова. Први дио (шест пјесама) обухвата догађаје прије косовекога боја; други дио (пет пјесама) припреме за косовски бој; трећи дио (четири пјесме) догађаје на Косову; четврти дио (три пјесме) догађаје послије боја косовекога. Трошак око штампања овога дјела подноси Чупићева задужбина, за то ће књига бити велика 16 табака, а стајати само 2 динара пили круне. Књига ће бити готова до половине марта Претплата се шаље трговини Милана. Арсенијевића и ком. у Биограду.

Фонд Александра Хадије. Скоро је умро у Панчеву, код својих родитеља правник ПТ. године Алек= сандар Хадија. То бијаше честит омладинац, од кога и родитељи и другови и српски народ много очекиваше. Колико су га другови вољели пи поштовали види се по томе, што мјесто вијенца о погребу, основаше фонд под његовим именом. Фондом управља. »Коло Младих Срба« у Џешти. Годишњим приходом тога фонда награђиваће се најбоље дјело српске омладине у пештанском свенаучишту.