Bosanska vila

Бр. 4.

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 79

Како мисли Енглез о српском језику. |. Чеда Мијатовић, српски књижевник и српски посланик у Лондону, пише у биоградским >»Малим Новинама«, како је био на банкету, који је давао главни уредник ш издавач » Енглеске Енциклопедије“ и на ком је било до 500 гостију, најодличнијих представника науке п књижевпости, На томе банкету био је и стари тро" фесор славистике у окесфордском свенаучишту Морфил, који говори изврсно руски а зна и српски. Приказао је Мијатовићу неколико својих старијих и млађих ученика, који су учили код њега српски језик, па уз то рекао и ово: »Ми често дискутујемо, наравно ака= демијски, о судбини, која чека народе словенске. Налавимо, да ви имате једну мисију, која ће својим сјајем и значајем превазићи све што је свијет до сада видио. Ни у којем случају, не дајте ви Срби, да се ваш јевик потисне ма којим другим, Био би прави губитак, велика штета, за цијело човјечанство, кад би се најљепши, најразвијенији, најмузикалнији

и просто најсавршенији јевик међу свима словенским

језицима, изгубио и којим другим замијенио!

Проглашен за академика. Под пресједништвом Љубе Ковачевића одјеката је 28. јануара свечана сједница Српске Академије. На тој сједници бијаше доста слушалаца из народа, јер свакога занимаше академска расправа познатога, најбољег финансијера г. др. Мих. В. Вујића. Свак је пажљиво саслушао његову расправу: » О новом обрту у трговинској политици.< Прочитавши расправу, др. Вујић прота неЕ је за члана академије.

У спомен дра Ливија Радивојевића. Један скроман Србин, велики поштовалац покојног дра Ливија Радивојевића, не могавши бити на спроводу тога, великана, поклонио је 1000 круна управи »Шривредника. « Новац је послао, а није ни казао име, него је замолио да се та сума употреби око унапређења српског привредног подмлатка. Доиста племенито!

Одликовани књижевници. Руска академија наука изабрала је за свога дописног члана познатог срп= ског књижевника п доцента бечког свенаучишта дра Милана Решетара. Руски цар Никола одликовао је чувеног слависту и редовног члана руске царске академије дра Ватрослава Јагића називом царског савјетника. Честитамо обојпци!

Васпитне напомене родитељима. Мачвански учитељи (Србија) ријешили су да у појединим јевтиним књигама износе васпитне погрјешке на дјеци, да указују на рђаве пошљедице од тога и да те поуке послуже- као опомене родитељима. За то су и дали натпис књигама: Васпштне напомене родитељима. ЏШрва свеска тих књига штампана је у Шапцу. У њој су радови неколицине учитеља.

Ново дјело о Маћедонији. Читамо у новинама да је неки др. Николаидес Клеантес израдио ново дјело о Маћедонији на њемачком језику. Дјело је угледало свијета, у Берлину, у облику осмине и има 260 стр. Уз дјело иде карта Маћедоније на којој су бојама обиљежене народности. И тај Грк тврди да је у Маћедонији највише Срба, а најмање Бугара. Цијена је књизи #80 круна.

Књиге за официре. Добр. Р. Лазаревић, капетан у Биограду написао је и штампао двије нове књиге ва официре и војнике. Прва се зове: Шерстектива будуће борбе, тактичка штудија, Цијена динар, или

круна. Друга је Електрична свјетлост у ралау. Цијена, по динара, или круне.

Споменик потоњем грчком цару. У краљевини Грчкој одавно се купе прилози, да се подигне споменик потоњем грчком цару Конетантину Палеологу. До сада је скупљено 85.000 круна. Скоро ће се приступити претходним радњама за остварење те лијепе замисли. Споменик ће се дићи у садашњој престоници грчкој Атини.

Двјестогодишњица. Службени лист аустријске владе »Винер Цајтунг« навршује 8. августа двјеста година свога опстанка. Први број тога листа изишао

"је 8. августа 1708. Тада се звао »Винер Деларијум«.

Доцније је промијенио име у »Винер Цајтунг«. Веле,

да се чине вегшке припреме за ту прославу.

Колико има Словенаг Професор 1. Нидерле саставио је бројни преглед свију Словена. По његовом рачуну Словена има свега 137—138 милијуна. Тако има Руса 95,165.000; Пољака 18,764.131 ; Чеха 8,639.347; Срба п Хрвата 8,107.131: Бугара 4,850.000; Словенаца 1,252.780; Лужичких Срба 108.884.

Трезвеност. Од 1. јануара ове године излази у Биограду нов лист, који се зове »Трезвеност.« То је орган друштва за сузбијање алкохолних пића. Власник му је само то друштво, а уредник Дим. Ј. Стојановић, учитељ. 'Трезвеност излази један пут мјесечно на малом табаку. Годишња цијена 2 дин. или круне.

Одликовање. Његово Величанство Султан Абдул Хамид одликовао је орденом меџидије ТУ. степена бившег драгомана солунског руског консулата Јована Ковачевића. То је Србин Херцеговац, син чувенога Петка Ковачевића. Честитамо!

Нов пресједник Српске Академије. За пресједника Српске Краљевске Академије у Биограду постављен је академик и министар спољашњих послова г. Сима Лозанић. Стари пресједник џенерал Јован Мишковић захвалио се на тој почасти.

Новинарски курс. Швајцарска хоће да установи новинарски курс у свенаучишту у Берну. Министар просвјете већ је израдио план, о коме ће штампа изрећи свој суд. По томе плану куре ће трајати шест семестара и имаће 31 предмет.

Мале приче. Јанко М. Веселиновић штампао је двије свеске својих »Малих прича.« То су, како сам натпше каже, краће али врло језгровите причице из српског живота, пуне поуке.

УРИНУ И

Др. Тодор Мавдић. У Новом уинистарски савјетних у миру, витез ордена српски књижевник др, Тодор Мандић у 79.

Саду умро је 1 фсебрулра гвоздене круне и години својој. Покојник се и родио у Новом Саду 1824. Гимназију је, свршио са одликом, а тако исто и права, те је 1849.

у Хали (Њемачка). Као чиновник у сваком своме ввању помогао

промовисан за доктора.

је сређивање српске црквено-школске аутономије у Војводини, о чему је и писао. Тијело покојниково свечано је опојано и испр:Ћено до станице, јер је пренијето у Будим и сахрањено у породичну гробницу. Бог да га прости и помилује! Сава Давидовац. У Земуну је преминуо 24. јануара ц, и кр. пуковник у миру Сава Давидовац. Покојник је родом из Шта:угледан, стасит, јуначан, одушевљен — прави тип старих Војевао је

кашке, српеких јунака, а ува све то добар Србин и родољуб. у Италији, гдје је био и рањен, ва тим у маџарској буни 1848/9,