Bosanska vila

+ САРАЈЕВО, 15. маја 1904. Се

; ;

[у 1) до Уа ен | о ПРЕ а

ЗА ЗАБАВУ КЊИЖЕВНОСТ

Год. Х1Х.

Јованка Фуфић рођ. Кујунџић.

— Српска добротворка. —

пе 1 те теки народ у Босни пш Херцеговини не

41) може бити постидан међу браћом свога племена. И ако бијаше изложен разним утјецајима кроз толико вијекова, ипак је најдуже задржао старински живот, па и поред силне (борбе.и туђе најезде, остао чврст и несломљен. Моћни чувар добрих особина њего| вих бијаше света православна. вјера, а побожност главна одлика његова.

(ва врлина Срба из Босне п Херцеговине могла се лако уочити као општа особина српског народа. Докав су томе многе српско-православне цркве и манастири Црква Богородичина у Чајничу, св. Василија под Острогом, св. Тројица у Пљевљима, Хилендар у св. Гори, храм Спаситељев у Јерусалиму бијаху мјеста, куда су летјела побожна завјештања наших људи. Већипа цркава у нашој земљи подигнута је добровољним прилозима, а мало не све школе подигнуте су и одржавају се новцем, који прилаже српски народ, откидајући од својих уста. Поред цркве постаде пи школа народном светињом и народ шригрли обоје једнаком љубављу. И може се казати да је мало народа, који би за евоју цркву и школу релативно више давали од нашега.

Ова љубав народна према цркви и школи, која се у садашњој борби нашој за аутономију најбоље испољила, истакла је многе појединце као особите добротворе и ми данас, размјерно кроз кратко вријеме, можемо показати више такових добротвора.

У најновије вршјеме истакла се у јавности повната честита породица Фуфића у Травнику. Већ у

првој половини прошлога стољећа, када је још везирска столица била у Травнику, била је кућа Фуфића, пок. Ђуре ћурчије и касније његових синова Ристе и Гаврила, као трговачка, позната и веома угледна, а код власти од великог уплива. Покојни Ристо пи Гаврил били су веома заслужни за црквеношколску општину травничку, а нарочито тиме, што су црквено-школски иметак највише очували. Покојни Ристо бијаше веома дуго пресједник општине. По својој природи били су оба веома скромни, те је мало ко знао, шта су чинили за живота, још од ране младости. То се могло видјети тек послије њихове смрти из заосталих писама, из којих се сазнало, да су многе прилоге слали равним црквама, а нарочито св. лаври Хилендарској. Шеснаестог октобра 1901. умро је, у 91. години живота пок. Ристо, а његов брат пок. Гаврил за спомен и покој душе свога брата раздијели 6000 кр. црквама у Жепчу, Бусовачи, Бугојну, Љубушком и Старом Мајдану (по 1000 кр.. Кратко вријеме иза тога, 30. децембра 1901. умрије п Гаврил у 78. години живота. Нашљедници његови Нико, син Ристин, Јованка удова Гаврилова п Василија, сестра му споразумно одредише подијелити за спомен пок. Ристе и Гаврила прилоге овим школама: у Језеру (8000 кр.), Санском Мосту (1000 кр.), Доњем Поплату (1000 кр.), Чађавици (500 кр.), Опличићима (500 кр.), Веници (6000 кр.), Високом (1000 кр.), Кључу (500 кр.), Поцрњу (500 кр.), Пурачићу (200 кр. и црквама: у Жепчу (1000 кр., Липнику (200 кр.), Еминовцима (250 кр.) и Малој Рупшкој (500 кр.). Осим тога дадоше »Привреднику« у Загребу за шегрте 1000 кр.