Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 18

Тајна таласа.

Лежи Венерин кип, ко лака пена, На таласу и с њим се љуља, нија. Запљускујућ га вода се разбија

И прека чари гола тела њена Изгледа ко да осећа та стена,

Тако из кипа жива сласт избија. Опчаран талас месечином сија

И, ту док струји дух старих времена

(Он хладни камен оживљава, буди, Дижућ се, растућ да по њему плине. И преда мноме, док задивљен стојим

Купа се жива, пуна слатке жуди Венера она пста, из давнине, Никла из вала — у очима мојим,

Др. Светислав Стефановић.

СВОМ Ае

Манастир Рмањ.

рошли дрквени живот српеко-православног народа у бос. Крајини:) богат је разним моментима историјског развитка, пун сјајпих подвига и мучне борбе, исто тако, као што је значајан и онај његов народни, витешки живот. Па као год што је велика наслада души, и корист испитиваоцу ш читаоцу нашем, да сазнава поједине прилике из збира јуначких дјела онијех славних Срба тога краја, које наша народна пјесма сахрани у Џантеон наших великана, — исто је тако и слатко и поучно сазнавање појединих појава и догађаја, који сачињавају онај бурни и тешки низ живота православне цркве наше у онијем крајевима.

Један важан одсјек вјерске прошлости нашег народа у бос. Крајини сачињава историја манастира Рмња. Њега је свевишњи промисао одредио, да од постанка свога буде у појединим одјељцима времена вир, у коме се сабирала снага онамошње нам народне цркве за онијех мучних времена, откуда се разлијевала на све стране, подижући и кријепећи лијепо наше православље, да не пропане у лавиринту онијех искушења и напасти, које га нарочито иза пропасти босанске државе заокупише са свију страна.

По разним књижевним издањима налази се много краћих и дуљих вијести, цртица, описа и расправа, које се тичу манастира Рмња и његове прошлости; но из тијех тако поразбацанијех објава не може наша читалачка публика доћи до општрни-

јег и потпунијег сазнања бића те наше важне ста_рине. Па за то, да би се у једну руку задовољило потреби подстјецања за што већом пажњом и за што живљим интересовањем нашег народа о ономе светом мјесту, а с друге стране, да би се све оно, што се до сад знаде о томе манастиру, сабрало у једну цјелину, и попунило и расвијетлило новим подацима, ја сам одлучио, да проговорим овдје нешто опшир-

Под именом бос. Крајине подравумијева се и данас у народу сав дио Босне од Јајца на сјевер, а између Врбаса и Уне. За времена бос. државе зваше се „Долњи Краји“ и допираше такође до Уне.

није о овој нашој светињи, односно да изнесем на видјело што свестранији и опширнији опис манастира Рмња.

У овоме раду при руци су ми ови подаци:

1. Цртица архимандрита Ил. Руварца у П. »Годишњици« Чупићеве Задужбине (1878:) стр. 259.—261.

2. Опис пок. професора, проте Мане Грбића у дјелу: »Карловачко владичанство« књ. 1. стр. 171. —175.

8. Чланак проте Дим. Руварца у »Источнику« ва год. 1891.

4. Чланак. П. Узелца у подлиску »Срп. Кола« за год. 1882. под натписом: »Прошлост манастира Ермања. «

5. Опис граховског проте И. Билбије од год 1890., који се налази у рукопису у архиву дабро-босанске конзисторије под натписом: »Опис манастира Ермња, по истинитом приповиједању народа, и по историјском факту.«

6. Подаци, прибрани од истог проте, и још од петровачког пароха Ј. Новаковића, посредовањем и трудом пок. проте Ђорђа Петровића, уредника »Источника,« а на пштања писца овијех редака.

Осим ових извора служио сам се у историјском дијелу овог описа и неким писцима из »Гласника зем. музеја,« чија ћу имена на дотичном мјесту споменути, за тим дјелом пок. Р. Лопашића „Око Каре 1 Когапе“, а понешто и књигом „Роујјез Возпе“ од Клајића.

|. Положај и име манастира. ЈЕ

Манастир Рмањ диже се у лијепом горском крају, у плодној, уској долпници ријеке Уне, која у непосредној близини манастира прима у се брзи Унац. То је мјесто ув хрватску границу, у бос. Крајини, у окружју бихаћком, у котару петровачком, а у испостави кулинвакуфској.

Ту долину стјешњују са сјеверо-источне стране огранци високе планине Осјеченице (1795 м.), а са југо-запада огранци планине Сјенице (1114 м). У