Bosanska vila

| Стр. 22

1904. БОСАНСКА НЕ | |

књиге Шесама. Каква је пак била општа интонација младе |» Словинчеве« пјесничке дружине, којој је, као

мање активан, али угледан члан, припадао и онда.

још за (књижевност. кивИ Павле Орловић“) то бе најбоље | "види по скаброзним натписима. њихових | љубавних пјесама, које ву они младеначким, евојим | несташтуком, а на велику саблазан католичких по-

- пова, "титулисали. 6 аисе 601 15 «Једној думољ, 12.

стана МР па

“Но та. "етихотворачка ватра: зе Мајка Цара дуго мучила, јер он ско;о остави пјесму“ за прозу, поставши »естетичар« своје младе пјесничке котерије, најприје у /оотен, а касније у задарском Љуку. Из "тога је доба остала на гласу полемика ротаив бмо= кову листау, коју је Марко Цар имао са дубровачким »госпаром« П. Рељом Охмучевићем, који бијаше узео на нишан безобвирне (а богме малко и бевобравне)

_ преставнике домаћег Парнаса.

Смрћу јбугтса, и одласком Царевим из Дубров-

ника у Задар, гдје је његов дух нашао нове хране, развија се његов књижевни рад још интензивније. Имајући прилике да чешће одилази на ону страну

· Јадрана и Апенина, српски писад ступа у још тјешњу . везу са италијанском културом, која: његовом таленту | даје новог маха, а духу његову нове насладе. Године

. 1891. издаје Марко Цар. свој први путопис Љенеција,.

„ва којим ће узастопце доћи римски утисци У Ла" тимима (189%), туристичке шетње Ароз Умбрију и " Тоскану (1895. и домаће екскурзије /7из рођено Нри-морје ·(1898.). Уједно се Марко Цар у разним нашим " дистовима јавља и као поуздан и на добрим извво-

-вима васпитан књижевни критичар, који је свој укус.

_углачао студирањем класичних литература западних - народа, нарочито народа романских, тих ненадмалш-= них учитеља сваке љепоте, а чији су умјетнички облици, као што згодно вели Симо! "Матавуљ, тако

прикладни духу словенском. Плод бу тога Царевог

рада на још доста необрађеном пољу српске критике, познате књиге краћих и дужих студија под натпивом: Моје билталпије, од којих је прва изашла у Задру њу 1895. а друга у Мостару г. 1897. Царева је заслуга,

што је у српску литературу уведен књижевни »го52у< |

_ или збијена“ монографија о мзвјесном списатељу, на| писана. агилним стилом и зачињена са таман оно-

5 Ђ, Божић бењанин.

лико_ "пштерарне врудиције, колико је довољно да чи-

тање, бивајући | поучно, не постане досадно. Цареви

радови ове врсте права. су добит за српску књижевност, и они бе бити свакојако од велике користи новијем историчару наше литературе.

Апи ве Марко Цар није задовољио самим радом

· на српској књижевности. Српеко родољубље његово

гонило га је, те је и стране литературе обавјештавао о српској књизи и о особинама српеког народа. Тако је он год. 1888. као сарадник Дерубернатисове 22 гфећа Сотретротатса, нелисао читав низ чланака 0

српоким и оловенским људима и приликама, "чији су -

чланци касније сабрани у посебну књигу под натпивом: 572: Јат 42 Феметанита е Фф атје На. фран-

цуском језику написао је такођер неколико ствари, између којих у париској Моџтеие Керие чланак о књазу Николи (Ја ртпсе роеђе) и о владици Пелу

(От Ђатде Мопепбста).

"Као новинар спада. Марко Дар у најомиљеније сараднике наших периодачких листова и часописа, које је обогатио и непрестано богати својим прило-

зима, тако лијепо написаним и тако пуним идеја! Он. је много лијепих ствари превео са туђих језика, из-

међу осталог Млађег Диме роман „Госпођа с камелијама, Фосколов талијански појем (0. Гробовима т, ако добро памтим, неколико пјесама од Кардућија. У по шљедње вријеме он је један од најактивнијих сатрудбеника Љешописа Матице Српске.и »Бранкова Кола.«

Марко Цар живи у Задру као чиновник далма-

тинскога сабора, и то врло екромно. Што у : друш= _

твеном животу није до сада успио да се дигне, по Еле до већег положаја, томе је доста крива и његова урођена чедност, његова Буталачка природа, која га одвраћа од сваког наметања, Али је томе

можда највише криво његово »Србовање,« које дослије_

не могаше да нађе милости код браће Хрвата, коју

"Је Марко Пар. радећи за ширење и напредак језика " српског као и хрватског у Једнањој 100: задужио

као тод и Србе. , о "И ако је Марко Цар већ прославио » врло пла=

о тонски, « како он каже двадесетпетогодишњицу СВОГ "књижевног рада, он је сада у најбољим годинама,

те му од срца желимо, да још дуго и обилато поради у корист српске -књиге, а на части дику приморског Српетва.

У Пибоа у, тло. 1908.

_ Данило Петрановић.

Појава 17. (Дотрчи Радован сав задувит. ·

а Радоват:

Харамбашо!

_ – |____ и ник ба

Визија у три. слике, од Драг. Ј. _Млијћа.

" Чарапић : : "Шта, Радоване 2 | Радоват: У Белом Потоку биће да је велико зло; | ево где нам долави гомила Нојани:

Бр. 2 А