Bosanska vila

Бр. 21. и 22.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 889

»Љубио бих твоје бјело лице!« Било ведро; па се наоблачи, Из облака три грома палила: Једаш пали по ливади траву, Други пали у вране коњице, Трећи џали у Ивину главу, Што је својој секи говорио.

Јово љубу...

Јово љубу преко кола кара, Преко кола, преко дјевојака: >УШто си љубо тако бљедолика 2 > си блједа ти код мајке била, УИл' преблјеђе како за ме дође 2« Ал' говори Јованова љуба: »Н'јесам бол једа ја код мајке била» »Већпоблјеђ ход кад за те дођох: »Н о бијеш ме, ко што с дика бије, »Веће бијешбичемтрострукијем Ал говори Јово љуби евојој: »УНе бију те мојџ бичи, љубо, >Већ те бију твоје јујечи љубо, „Што си синоћ говорила љубо: >» Волим 6 Марком по гори ходати, »Него с Јовом по двору :: етати: Волим е Марком е листа воду пшти, >»Него с Јовом из кондира вино; »Волиме Марком на камепу спати, „Него е Јовом па меку душеку: >»Волим Марку у тананој коши, »Него Јови у тананој свили!

Олобошлиина код Пожеге.

Л'јепо пјева... Лјепо пјева славуј тица мала, Под пенџером краљице госпоје: Да урани рано у неђељу,

У неђељу прије јарког сунца, Да увати рибу крилатицу,

Да одреже њојзи десно крило. Слушао је краљичин дјевере, Па урани рано у неђељу,

У неђељу прије јарког сунца, Па увати рибу крилатицу, Обадва јој одрезао крила. Десно дао својој вјерној љуби, А лијево краљици госпоји,

То не траја ни година дана, Роди љуба сина златорука,

А краљица шарену змијицу. Плаче, кука, краљица госпоја, Ал' говори шарена змијица: »Муч', не плачи, моја мила мајко. »Уродиће црвене јагоде,

»Сва ће дјеца у јагоде доћи, »Па и стршпин влаторуко мали. »Неће дуго радоват му с' мајка, »Кео ни мени што се не радује «.

"Иса В-

ЈЛ'јепо ти је... Лјено ти је јавор уродио, Да га пије соко сарунио, Падајући јутром и вечером, Гледајући у гору зелену, Ђе два брата птар ловак лове Уловише српу п кошуту,

И љељенче злаћаних рошчића, И дјевојку злаћанијех коса. Млађи братац старијем говори: »Ајдмо, брацо, ловак дијелити, » Теби, брацо, срна и кошута, „И љељенче, златнијех рошчића, »Мен' дјевојка злаћенијех коса. »Ако ти је, брате, жао коса, »Влатне ћу јој косе одрезати, >Теби ћу их, брацо, поклонити УА мепи ће остати дјевојка“.

(76 79)

Љуто блеји...

Љуто блеји јање Јованово, Код Јовина деснога кољена, Питао га Јован чобанине: »Штоми блејит, моје јање б'јело 2 »Ил' си гладно траве са рудине2 »Или жедно воде из камена 2 „Ил жељано своје старе мајке 2« Тихо јање Јови одговара: = » Ој, Јоване, мој добри чобане! »Нит' сам гладно траве са рудине, „Нити жедно воде из камена, „Нит жељано своје старе мајке, »Већ ја блејим за тобом Јовапе. »Ти ћеш миш се скоро оженити, „Своју љубу слати за овцама, »Сјешће љуба ладак ладовати, »А јање ће по гори блејати. »Бићу гладно траве са рудине, »И жеђано воде из камена, „И жељано своје старе мајке!«

27057)

Сима Д. Милеуснић.

Чудотворни дворац.

=== Српска. народна прича. —

по једном једап богат трговац. па имао три кћери Једпом изгуби велики дио свог имања у неком свом великом трговачком послу, ·п остаде му само један мали дио, колико тек

да живи са своје три кћери.

Дуго је он тако живио у миру, али му се већ досади тај живот без икаквих промјена, те се зато ријеши, да и од остатка пмања прода већи дио, па да још једном покуша срећу са трго= випом. Како памисли, тако и учини, Распрода један дио, купиш еспапа, патоварш га на галију, па како дуну погодап вјетар, крену се одмах на пут. При поласку упшта оп своје кћери, шта ће којој купити кад се хтједне. вратити.

оног

Најстарија рече оцу, да јој купи свилену ха-

свјетлост,

љину; средња: лијеп шешир; а најмлађа рече, да неће ништа. Отац је запшта, како то, зашто неће ништа да

Јој купи. Ружица, тако бпјаше име најмлађој кћери, од-

говори: и онако немаш доста пара ни за еспап, па нећу да тротиш пи на беспослице, али најпослије купи ми једну ружицу.

( тако се отац крену па пут. Путовао је неко вријеме. мпрно алш га на његову несрећу ухвате морски разбојници и сав му еспап одузму, па га оставе на обали Он се опда, ко јадан ко жалостан, крену кући, али га затече ноћ у шуми. Дуго је по шумп лутао, док најпослије у даљипи спази некакву па се упути право према оној свјетлости, и наиђе на некакав двор. Стаде лупати, да му отворе, да бш могао пренобити Дуго је лупао, док се на