Bosanska vila

_ Стр. 890

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. | а об љо

једном капија сама отвори, а он уђе унутра; али ни живе душе не бијаше у двору. Видећи да шема никога, одведе коња у шталу, намири га и пође у одаје овога чаробног двора. Идући из одаје у одају, напђе на једну врло раскошно намјештену собу, а на средини стајаше сто постављен за једног. Он сједе, те вечера, а послије вечере леже на постељу, "која је ту била памјештена. Чим је евануло, скочи, уми бе и сиђе у башту, пуну равнога цвијећа, а

ниђе никога од становника тога великог дворца. Међу осталим цвијећем спави и један велики бокор ружа.

Сјети се, шта су му кћери рекле, па приђе те откиде.

једну, да бар својој Ружици донесе локлон. Тек што откиде. ружицу, кад се зачу страшан пута, који | завика: »Вар ти је мало; што си био _ примсљен у двор и утошћен, | него још и штету чиниш. Ја знам, коме је носиш, али да ми је од данас па за три мјесеца доведеш.« Он се престрављено окрене

натраг, али никога не виђе око себе. Одмах се почне.

спремати на шут, да што прије оде из овога богатог, али и страшног двора. Тако послије дугога и мучнога. путовања, најпослије стигне кући. Све три кћери истрче пред оца, али се зачудише, кад видјеше, да им _отац ништа не носи.

Кад се. одморио. од пута, исприча им, шта му се: на путу догодило, како су га разбојници ошља= чекали, како је ноћио у оном двору и како му је некакав глас рекао да. мора Од ои Рулаитцу.

_ Обје старије сестре, чим су пе. опростити најмлађе сестре Ружице, јер су је обје врло мрзиле, веца, пи дође вријеме, своју најмлађу кбер џ онај двор: Зато се њих двоје спреме и опростивши се са својима, крену на пут,

Брзо прођоше три мје-

_ Тако су дуго путовали, док вајпослије не стигоше

до оног чудноватог двора. Ието тако, као пи прије, капија им се сама отвори, и они уђоше унутра, тдје

бијаше све у истом онаком реду као и прије, само

што је сто био постављен за двоје.- Како су дошли

пред мрак повечераше, што је било на столу легоше да се одморе од тешког путовања.

Кад је дан освануо, отац одведе Ружицу ономе мјесту, гдје је глас чуо, отац рече: заповијести«.

"На те његове ријечи, _ њима један велшки међед, који им проговори: бојте се, нећу вам ништа. Ти старче иди кући, а Ружшца ће остати овдје.« жалостан. Ружица, оставши сама, оде да прегледа двор. Кад је дошла горе, затече разног веза, књига п свега чиме би могла прекратшти вријеме.“

Тако је Ружица већ доста времена провела | у овоме усамљеном дворцу, гаје. је, истина, имала сва-

- жица се врло обрадује,

својој кући, гдје затече оца болна у постељи.

"туге за Ружицом. _ кад је Ружица требала да се:

да ће се обрадоваше се,

нађе у двору | Али се јако изпенади,

кад је отац требао одвести

па кад бијаху на мјесту, „Ево, довео сам ти моју кћер по твојој – створи се пред Бе

Отац се врати кући врло

чега у изобиљу, али је. већ понела да вене. ве дана изненади, кад видје, за њу, постављен за двоје.

"Једног " да је сто мјесто-само Кад је било. вријеме ручку, она чу велику лушу по степеницама. Препане се и стаде очекивати шта бе бити сада, док бе на једном врата отворише и унутра ступи међед. Рукад видје, да. одсад неће "ни бојала што с њом једе и сједи међед Од тада је међед сваки дан долазио и са Ружицом ручао, па опет одлазио. Кад је тако опет једног дана дошао на ручак, Ружица га за= молиш, да јој дозволи отићи до своје куће и видјети оца, и рече му како је сањала, да јој је отац врло болестан. Међед јој дозволи, али јој заповједи,

бити сама, није се

_ да се за месец дана мор“ вратити, па јој даде један _ претен и рече, кад. хоће да се врати,

нек само окрене претен око прста и одмах ће. бити овдје | двору.

Тако се Ружица крете на пут, и срећно стапне Обје старије ћерке бијаху оставиле оца и нијесу га хтјеле видати ни дворити Ружица двораше оца и дани ноћ, | те овај убрзо оздрави, јер бе бијаше разболио од по дан, па дође и дан, крене на шут, али опа: није могла. оца оставити, те тако остане још три

Алпи дан

дана. преко рока. Највад се спреми за пут, опрости

са. оцем, и „онда. окрене. овај протен. У ти ли „час ве "кад не нађе

него само за

међеда ни сто постављен за двоје,

__једно. Одмах сиђе у башту ш ту затече међеда, гдје

се опружио крај извора, и тек што није липсао. Она му орво притрчи, загрли га, па му рече: »Одсад | се

__ небу никад од тебе раздвајати, досад сам ти била _ само

другарица, а одсад Ку ти бити жена“. Тек што _ она. паговори пошљедну ријеч жена, а оно се цио двор затресе, ш од једном се све преобрази. Пред

њом се створи од међеда младић лијеп ко златна јабука, који јој проговори: »Ружице, мила дјевојко, ти си ми живот спасла«. Онда јој исприча, како је он царевић ш како га је маћија омађијала, како њега, тако и цио двор и да остане тако омађијан, докле се не нађе каква дјевојка, која би њему, као међеду "била жена. Кад је царевић испричо тоРуржици, он је узме за руку, одведе је у двор своме оцу, који је исто тако био замађијан._ Отац их благослови, те се (ои г убрао. Пт

_ Ружица је одма довела. свога оца, а њено добро срце опростило је м старијим вестрама, те су тако сви скупа живјели. срећно, задовољно још дуго времена, И ако .су живи, и данас им је лијепо.

дабшљежио: Милан Милетић.