Bosanska vila

Бр. 21. и 22.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 393

Ова расправица не претендује на какав научан рад. Она је била намијењена скромном читалачком кругу »Србина«, политичког листа у Госпићу, одакле је и одштампана. Но ипак је ова расправица израђена веома ваљано и сређено, те се сваком препоручује због своје богате и једре садржине.

а = ње ИЗ ПОЈЕО НЕКАДАШЊЕ УРЕДНИЧКЕ АРХИВЕ. (Наставак). МИТ

Ђедерад, 26 јануара 1893. Поштаовант тријалиељу !

Бећ је трошло теш месеци, како Вам нисам писао. 112 замерите ми. Скоро целог месеца сетлисембра био сам опасно болестан и доктор ми је био забранио тисање. Кад сам се тридигао, ошточнем моју нову драму „Отровницу“. План сам много раније био склотио џ глави и дам се живо на тосао. Утраво сам титао. желећи, да је свршим за два месеца, како би се могла још у овом месецу тредстављалиш. Хтиго сам да уграбим време тре нашег изборног вашара, јер, како се код нас толитаичке страсти разбуктале, бојао сам се, да Ће доцније јавност бити заинтересована искључиво са толиличким стварима, тпе Ће мало: ко обраћалиш тажњу на такове „незналаности“, као шлио је једна књижевна новина. Шок. Бошковић, као мими= стар, био ми је обећао, да ће својим ауториластом утицалои, да дело штао тре буде изнесено на позорницу. С тога сам се био сав бацио искљичиво на израду овог

дела, оставивши све друго на страну. Алт тосао не.

одмичалие таако лако, као шлио сам у почетку мислио; ЈУ место два месеца утрошиг на то четири месеца. ти једва свршиг коначно о мовој години, када сам предао нашем позоришлау тарећу и коначну прераду „Отровнице“.

Ето са тога, буквално рећи, нисам ни за теренут имао времена за други посао. (ве мишљење био сам сконџентарисао око „Отровнице“, само да испадне што савршеније. Био сам се тако заморио, да Вам не умем казати. Па да је са шим било свршена ствар, ни то јада. Али тех сад настадоше шиканерије. Како умре Бошковић ш дође за министра Јов. Торђевић, то се наш Шапчанин осећаше »неприкосновен“.

Немате тојма, какви су одношаји код нашег позоришта. Ј место љубави тч тредусретљивости влада пакоса и 'надувеност, тприкривена језујишизмом, а прожмана себичношћу тоследње врсте. Једино мале стално народно тозориллие, које стоји под воштитом, српске државе, у место да помаже развитак сртике драмске књижевности, оно је сасеца у корен... ЈУ место да буде народно позориште, оно је домена његових „управљама“, који управо на безобразан н чин цеде за себе и своје тријалиеље што више таантијеме и тонораре за преводе. Осим гадног непотизма одлучују још ч политички обзири. Да не говорим о себи, али за доказ овога, шлио рекож, навешћу само М. Бана. Од толикиг његовис драма, међу којима има, које су увек пуниле кућу, за ово тпри године није се давала ми једна сем „Сртскиг Цвети“! Међу тим не трође месец, а да се не дају „Подвала“ пч монструозна „Два цванцика“. Од новина, које сте ви тамо за тоследњиг година имали, ни једну нисмо овде гледали! Исто тако и у погледу загребачке тозорнице.. ЈУ место да београдска позорница буде жижа југословенске драмске уметности, ома је постала један монсарум, који налиу

престоничку тублику кљука пи са тко третототским „иждивенијама“, као што су: „Алтиски цар“ и „ Тича- Томина колиба!“ Да наведем, ради кајрастввристике, само још овај пример. Дугогодишњи благајник нашег тозоришлиа, један са свим обиман човек, алт велик тријалаељ нашег Шатманина, седне једног дама, узме Лилићевићеву тричу уЈурмусу и Фатиму“ и по њој „скројш тпозоришно дело“. Утитне неколико бес= мислениг тесама, „Јенко из компонује, па лио се изнесе на позорницу. Драмска вредности испод нуле, Али омо неколико песама привлаче публику и наша позоришна управа одређује „писцу“ тантијему 15 од сто, док другима за фактимне драме милостиво удељује 12 од слио! Тако тпо иде код нас...

Према овоме ја не вмам, кад Ће се ч да ли ће се у отшите тпредлпављалац „Отровница“. Но пошто сам уложио тполики птаруд око ње, то не бит био рад, да ми лежи у тисаћем столу. (0 тога сам се решио, да Вам понудим, да је шлампате у „Стражилову“. =! у тогледу тонорара остављам ствар Вашој увиђавности и = могућности од стране Валиег издавача. Било би ми згодно, ако би се могло удесити, да једно 100—-209 комада добијем одштамтано у књтзи. Ако би Л. Јоцић ативо за себе да више одштампа, не бит чмао налилаа тротаив.

Драма је писана у жанру „Јасмине и Ирене“, и ако је слободно, да сам оцељујем своје дело, рекао бих, да је боље обрађена од „Јасмине“.

Можда би у материјално м погледу било тражтичније, да сам је тослао за „1 попис“. Али ја пмам у погледу „ЛТалаице“ одвојено мпшљење. Да ми летос није била омако велика нугжја, ја не бит ни „Јасмину“ дао, јер држим, да није лепо, да ми из српске краљевине атолирамо ма таамошње српске књижевне фондове. Они су за вас туеко све ц сва. Српска тамошња тинлелпгенција, пошиснуга са тоља јавног живота, има још једину тотатору у тросзетним фондовима. И ми из (Србије, да је среће и памети, требали би да Вам још пошаљемо, а не да од ваше сиротиње крњимо. Јер ми у српској држави требало би да нађемо "подржавања и залилаште, а не да од Вас откидамо .. Али шта ћете, кад је нашим утравницима државним милији ш тречи један трости сеоски поли тимчки агилаалаор но један књижевник.

Молим Вас дакле, ако сте вољни да „Отровницу“ шлтаампате у „Ошражилову“, известите ме, та ћу Вам рукопис тослалши.

У исто време молим Вас, трипитајте, када ће се почети у „Летопису“ штампати „Јасмина“. Ја бит желео, да ми се друга коректура шаље овамо на преглед ради мнекит силаница, које (биљ ттео да потравим.

Г. Ч. ЛГијатовић писао ми је, да сте га титалм у погледу превода „Рајка“ на маџарски. Он ме у том известио с таога, шлио је једна личност била раније изјавила, да ће се тодуљвалиитиц тревода. Међу тим та личност, 8002 други тослова, није могла да то учини и с талога слободно можете се лалпилаи тревода „Рака“. (0 лпоме ћу сутра тисалич г. Чеди.

Ако би било тпотаребно да дођем у 27. Сад ради даљег споразума, онда ме известилае.

Државна шлаампарија послала је за „Отражи= лово“ један пакет, огласа о издању српскиг народни: