Bosanska vila

_ Бр. 21. и 22.

политички правац. Досад бијаше велики противник Чемберленова система и увијек је жестоко на њега нападао. Сада га је купио Артур Пирсон за седам= наест ш по милијона франака. Нови је власник овог велшког енглеског листа млад и врло шпекулативан човјек. У Сјеверној је Америци покуповао доста листова. Садашњи политички правац биће му да одлучно брани Чемберлена п његов систем. А

- Б 722107.

КЊИЖЕВНЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ.

Прослава педесетогодишњице Историја има да обиљежи један важан догађај у животу овог дијела Српства и да забпљежи златним словима име проте хаџи Теодора Илића из Тешња, као ријетког трудбеника на пољу просвјете и једног од најистрајнијих војника у служби православља и Српства.

24. октобра о. г. прослављена је његова педесетогодишница свештеничке службе са највећим одушевљењем и љубављу.

На дан прославе одслужена је божанствена литуртија са благодарењем, на коме је поздравио слављеника високопречасни госп. Алекса Илић, уредник »Хришћанског Вјесника« из Биограда тако дирљивим ријечима, да је присутнима измамио сузе. Уједно му је предао красну икону Богородице, као успомену на овај свечани дан. Испред свештенства тешањског протопрезвитерата говорио је добојски свештеник г. Михаило Васић, истакнувши у кратко бираним ријечима рад слављеников у корист вјере православнеп народности српске. И он му је предао величанствену икону као поклон одстране свештенства, а у знак високог поштовања.

Послије благодарења примао је слављеник честитке у свом дому, куда је похитало и мало и велико, да своме сиједом и заслужном пастиру пожели срећу и дуг живот, па да му тим начином да видљива израза свога поштовања и захвалности.

У 1 сат по подне био је банкет у школ. просторијама, а у вече сијело. На банкету поздравили су слављеника: г. Перо Мисита, љекарник из Тешња као члан општине, којој на челу стоји слављеник, као предсједник дуги низ година и брине се о њезином напретку, високопречасни госп. Алекса Илић из Биограда у име свештенства краљевине Србије, пречасни госп. Стјепо Трифковић, свештеник из Сарајева као друг слављеников у бризи око црквено школске автономије, г. Војислав Боршћ, учитељ срп. в. дјев. школе из Сарајева у име српске школе и учитељства, часни госп. Михаило Васић, свештеник добојски у име своје општине, у којој је слављеник радио преко 80 година и подигао цркву и школу српску. Здравице су пропраћене бурним одушевљењем; многаја љета хорило се, а прангије са једног брежуљка груваху, као да би хтјеле својим звуком разншјети па еве стране Српства ову величанствену радост, са којом Србин прославља своје трудбенике за српске светиње

На сијелу је пала многа искрена ријеч захвалности старцу јубилару и уз пјесму и свирку дочекасмо зору. Сутра дан се равиђоше гости својим домовима, да причају са задовољством како се Србин умије показати захвалан истрајним раденицима на пољу народног бољитка

У особи хаџи проте Илића здружен је свештеник српске цркве и народни борац. Сав његов рад то

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 895

јасно показује и даје нам диван примјер, којим правцем треба да пођу многи млађи свештеници, па

"да одговоре потпуно својој тешкој задаћи.

За свој истрајан рад одликован је прото Илић овратним крстом, а не мање одликовање сусреће га и од стране народа, јер он има највеће одликовање овог свијета: љубав народну. Ту је љубав прото Илић потпуно заслужио, јер је сав свој живот посветио цркви, школи и народу своме. Живио!

Џатио си доста, трпио си много,

Народ ти је дао, што је дати мого,

Ал за Српство своје што уложи труде,

Награда ће права на небу да будег

Госли.

Седамдесетогодишњица. У Љубљани. у Крањској, прославио је седамдесетогодишњицу живота велики словеначки родољуб др. Драгутин витев Блајвајс Третенишки, први љекар земаљске болнице и подпресједник љубљанске општине. Том су приликом приредила сва љубљанска друштва у свом прекрасном Народном Дому свечано вече у његову част, да би му тиме исказали своју захвалност за неуморан рад у служби народу свом Др Блајвајс је син Ивана Блајвајса, оца словеначког народа, који бијаше први у покретању политичког препорођаја код Словенаца. Отац му је постао тако популарап, борећи-се неуморно за народна права, да су га све словеначке општине изабрале за свог почасног грађлтина. А и слављеник није одмакао од оца, јер је већ тридесет година члан општинског одбора у Љубљани, а од 1888. до 1895. бијале и посланик у покрајинском сабору крањском, гдје је увијек радио па народном бољитку

_ и напретку. Словенци треба да славе и вјечно се

сјећају оваких родољуба, јер једино њима могу захвалшти што нијесу досад подлегли туђинској навали. тор. Споменик Србима католицима Да би дали виднији знак народне захвалности п добар доказ, колико се поштују браћа Срби католичке вјере. хоће неки родољуби Срби у Биограду да подигну споменик Србима католицима из Дубровника, дум Ивану Стојановићу, католику и српском књижевнику, и недавно изгудљеном и никад непрежаљеном уреднику »Дубровника«, Антуну Фабрису. Ови родољубиви Срби обраћају се на Србе, гдје год их има, са молбом, да их помогну у том, те да добровољним прилозима могну што љепше споменик подићи овим заслужним Србима са Приморја. Зато треба да се сјете тога Срби и из ових српских крајева, па да не изостану иза остале браће. 72107. Јакшићево вече. У Биограду 15. о. мј., као на дан годишњице смрти српског пјесника Ђуре Јакшића, приредило се у Народном Позоришту »Јакшшћево вече«. То су се вече играли одломци из његових драма: »Јелисавета«, » Станоје Главаш« и »Сеоба Србаља«; двије природне сцене из пјесникова живота, од ових је једна исценирана Јакшићева приповијетка »Комадић швајцарског сира«, даље се рецитовало »На Липару« са новом уводном музиком, а отпјеване су и двије компоноване пјесме: »Поток жубори«, дует од Јосифа Маринковића, који је нарочито прерађен за ову прилику, и »Падајте браћо« пјевао мушки хор ув пратњу оркестра. Шјевао је позоришни хор и хор друштва »Јакшић«. | 72200. Нове музикалије. Добисмо на приказ нове композиције вриједног српског композитора г. Исидора