Bosanska vila

Отр. 596 -

_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1908 | о

Бајића. Прва] је. Ориско Паоло за млада срца ВЈ Ји врпских ијесама, у коме су ове ијесме: Пло Од Босне с“ турска војска; Магла пала; Дунава и Коло. Ова је композиција сложена за гла= совир у двије руке у 1 слогу. | га је: 1. Магла пала, ријечи од М. Џетровића, и 2 аволан, у двије "руке: такође ва главовир. Обје се композиције могу добити у књижари ици Браће М. Поповића у Новом Саду, а цијена је свакој по Препоручујемо ове. композије сваком, зна музику. _—

"Прослава двадесетпетогодишњице,

који

умјетошчког рада г. Милорад Гавриловић, члан Крагљ.

Српског народног позоришта. Да би показала, колико

поштује слављеншка и цијене љегове умјетвичке за= слуге, приредила је управа Народног Позоришта са његовим пријатељима и друговима ту вече свечату представу, »Госпођа с Камелијама«, гдје је г. Гаври= ловић шграо улогу Армана Давида Представа је ис

зала сјајно, а била је у корист слављеникову. љеншк је одликован ордепом ев. Саве. улаог.

Пови листови. У Свилајнцу у Србији почео је излазити од “. пов. 0. г нови политички лист »Ресана« радикали лист ва политику, књижевност, птри= | пи друштвене потребе.

Марковић, одговорни уредник г. МО Љ и а уређује га редакцијони одбор. Лист Србију | годишње 6 дин, злату. — Други је »Књижевна недеља«. у Биограду сваке недеље. Уредник јој Панпдуревић, а власник г М. Р. Димитрије: је белетристички лист-ба доста равновреном садржином. јба листа препоручујемо, ко жели да мену политику п књижевност.

Умјетничка изложба У Мљецима, |

је ва

"која излези Је

2

- 22. априла 1905. На пазложби ће бити три одје то у првом ће бити само талијански радови; је одјељење остављено иекључиво за странце: а треће ће бити међународно. Иаложба ће бити отворена до 91. окт. 1905. Ко би хтио учествовати на тој умј Јевншткој изложби, нека се обрати на. адресу: „Раја5 де | Иброзшоп“, гдје _ извијештћа, а ту се могу. одмах и – ___ | о

а и

Нови чешки лист. Деко читамо ЈЕ Бечу. излази · од почетка сештембра нови чешки. лист који бе зове _ ре а пздаје га "Словенско Трговачко“

_ Бечки Мерку Друштво у Бечу. Овоме је листу сврха, прво да дини Чехе, | стријске_ ПЦ трговачке везе између јуквих Словена и Чеха, тако да ће и једни и други долазити више 1 додир и склошити тјештње везе међу «собом. излази мјесечно у свескама на 5 формата. Цијена је листу годишње 4 кр, а ва чла-

_ нове " прветеног Трен Друштва 9. кр--

2707.

Као што јављају

она река КО трео у Софији.

"многи Бугарски листови, у Софији се живо ради на.

5 томе, да 06“ тамо одржи други конгрес југословенских

"љекара. Ово бе бити други корак зближења јужних

Словена и допшјеће још вшше користи, јер ће се још боље утврдити међу. Ј уленим Словенима веза, _која је створена на. првој југословенској

6 оне страпе.

1:60 динара или 90 нов. воли п.

(глав- ·

Власник је листу г. 1. Товкић,

а шзван ње 8 динара у

"Сима. Ово

прати савјре=. _ 2 __својим свјесним рад У Мљецима у

= Италији биће отворена шеста међународна. изложба од светосавских бесједа, за то сваки С

друго.

_ треба чувати | нове подизати. - у Спомен-вече Фабрису у Ортар Па о аије приредило. је мостарско пјевачко. друштво - спомен- вече у славу. "великог срнеког "родољуба, уво=

добити потреона Г РАРИ слати. _ .

_ који су ју Бечу друго да-им тири преду

Лист бтравшца великог“

"жала је збор 157

изложби ПИ

Лу приликом А краља Пра. И. " омладиша па Угарске у Бечу,

ће се приредшти. ЈЕ другу Југословенску умјетпичку · изложбу у Софији. Срећно!

71107.

Друштвб за помагање спромашних, И вриједних

"Срба ђана у Загребу. Српско Академско потпорно " друштво у Загребу на својој главној скупштини кон у стирум са то се овако за ову годину: У трави одбор:

предеједник: Милап Поповић, правник, подпресједиик: Милан Грчић, фил. тајншк: Коста Петровић, филоз.; Пи а о Стеван Брзак, правник; књижничар: Богдан

_ Ластавица, филоз. Одборски замјеници: Миливој Стал"ковић, фармац; Апдрија Фрушић, елуш. шумарства. У Биограду. је прославио двадесет и пет година плодног и тешког

Ревизиони одбор: Лаза Марчетић, филоз; Славко

„Јеврић, правник Световајр. Ранштовић, шумар.

Српска. шпецерајска_ радња у Сарајеву. И ако тешко и споро ипак се Српство у Сарајеву по мало

креће и напредује. Скоро емо јавили неколико пових

сриских радња, а сада опет са задовољством обја-

вљујемо српеком свијету нову и добро снабдјевену.

тиецерајску радњу. Косте Тричића у Ћемалуши улаци број 54. Овакшх српских радња имамо мало у Сарајеву, па се надамо;а и право би било, да Коста Тричић има што више српских кућа као сталпе муштерије. Ми се морамо дјжати девизе »Свој своме« п на тај начин псмагати се међусобно. За то најтоплије препоручије ову угледџу и богату трговачку српску радњу, у којој ће сваки купац бити најтачније · послужен и " ЗАДОРОЉеЛ како у 10

тако и у цијени.

___Нова српска школа. | Митров дан ове године. освећена је нова зграда за српеку основну“ школу у

- Поцрњу код Стоца. Ту се одржава "српска шткогта.

само "родољубтвим заувимањем тамошње српске _ општине и околног српског народа.“ и ако је - 0 "јед па од најсироматтиијих српских оптитшта ипак.

ом може послужити многима ва углед Школа се иадуужава дооровољ: им приловима. пп треба да зна и да приштече у помоћ овој школи о свето-

"савској забави. Та и овако од 200 српеких школа у

овим српским земљама спало је на 60. па то нам

аб зеншцу у оку, док не будемо. у

ритог борца и новинара. Аптуна Фабриса, бившег уредника »Дубровнишка« пи »Срђа«. На забави је сав“ програм _ посвећен томе прослављеном _ српском великану. | Хвала. „Гуслама« када се ојелају тако заслужних људи. -

Споменив Дум Ивану Мусић Под споменика

Дум Ивану Стојановићу и Антуну Фабрису, које па"мјеравају по

И Биограду добровољним прилозима јавља бе жеља. Срба“ Херце=

сзега српскога народ ла,

говаца, да се још Пе одитне споменик Србину католику

и српском народном војводи дум Швану Мусићу. Нама

| писали о томе са више страна, а доноси тај предлог

Глас“ Црногорца «. 0 дум Пвапу Мувићу троговорићемо у Били о: 187. кад 1] Лон есемо олику.

о лографију. П -

Противу помаџаривања | српских школа. 0 ска ш хрватска академска смладана у Бечу одр= новембра. противу · помомаривања сриских школа. бор је био добро посијећен и донио је ову резолуцију: Српска ми Хрватска академска

ср

> Гусле«

вакушљена на збору