Bosanska vila

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904

Стр. 897

Бр. 21. и 22.

18. новембра 1904. ув присуство и одооравање делегата словачке, њемачке и румунске омладине из Угарске, стојећи на становишту човјечности, правде пи самоодбране, протестују најенергичније против тежња угарске владе, садржаних у новом законском предлогу о школама, а управљених не само против ваконом зајамчене равноправности народа у Угарској, него и против самога њихова опстанка. Даље одлучује, да се зиједно са румунском, словачком и ње мачком академском омладином у Бечу сазове један протестни збор.« И Срикиње у Новом Саду удружиле су се са Словенкама и Румункама и закључиле збор. Такође су и Срби у Војводини били заказали збор у Карловцима, који је власт забранила, а међу тим министар је тргао закон о помаџаривању школа.

Српске забаве. Тако се зове нова књига, која је угледала свијета у Н. Саду. Удесили су је професор Јован Живојновић и музичар Исидор Бајић. Књига је намијењена приређивачима забава. У књизи пма 28 тачке текста и 2! композиције. Цијена је 5 круна, а за претплатнике + круне.

Српски Музички Лист. У Златном Прагу покреће се »СОрпски Музички Лист« и то од нове године. Уредник му је Џетар Коњовић, музичар. Излазиће једанпут мјесечно, са музичким прилозима У листу ће бити заступљене све гране српске и словенске умјетности. На њему ће радити многи словенски умјетнили и музичари, а главни сарадник јесте Душан Котур, професор музике у карловачкој српској гимназији. Годишиња цијена »Српском Музичком Листу« 8 круна. Претплата се шаље уреднику у Праг Утоћгацу Котепзкећо ић 26

Хрватски књижевни лист „Ловор“. Од нове године

покреће се у Задру нови хрватски плустровани лист »Ловор“. Излазиће свако петнаест дана на два табака. Уредник је Др. М. Цахларж Нехајев. Пратаће словенску литературу, а шмаће и музичке додатке. Годишња цијена 14 круна.

Помоћ српској гимназији у Пљевљима. У Биограду се склопшо одбор од највиђенијих родољуба, који ће купити прилоге за азгорелу зграду српске гимназије у Пљевљима. Српска општина из Пљеваља издала је такође проглас за купљење добровољих прилога. Она је опуномоћила наше уредништво да прима прилоге. Доносећи у овоме броју проглас, ми најтоплије препоручујемо ову ствар српским родољубима и молимо их да помогну тој нашој браћи на мртвој стражи. Сваки прилог донијећемо у листу.

Прва земљорадничка задруга у Босни. У Орашцу код Брчког основапа је скоро прва српска земљорадничка задруга у овим српским земљама. Штатути су већ потврђени и задруга је ступила у живот. Задаћа јој је да помаже своје чланове у привредним потребама и да у њима буди свијест за поштен домаћински живот пи штедњу. Радујемо се е се већ започиње напредак и на привредном пољу, па макар тај почетак долазио из најзабаченијег краја. Једном се мора почети живље радити на свему, а нарочито на привредном и економном пољу, па кад неће Сарајлије, нека раде други, свјеснији м родољубивији од нас. Срећан вам рад, браћо! Само напријед. у раду је спас!

Десетогодишњица српске банке у Загребу. Ових дана прославила је српска банка у Загребу десетогодишњицу свога опстанка. За то кратко вријеме српска банка много је урадила ва Српство у Хрватској. Помоћу њеном основано је тамо преко стотине мањих

новчаних завода по равним мјестима п 200 земљорадничких задруга са својим средиштем »Привредником« у Загребу. Те установе донијеле су тамошњем Сриству више користи за ово десет година, пего сав наш рад у Босии за двадесет и пет година окупације.

СВАШТИДЕ.

У Харкову је код споменика Пушкинова бачена бомба, која је оштетила споменик. — Француз Путије пропутовао је и добро проучло Маћедонију. У дјелу, које је написао приликом путовања, расправља, на

који би се начин могао увести ред у овим вилајетима, па вели, да треба поставити једног гувернера, али не од заинтересованих сила. —, Данас доказују, да је плуг словенски проналазак, а не њемачки, п држе, да му је прва домовина у руској каванској губернији,

Украјини. — Чувени физичар Едисон, друг Србина Тесле, опасно је оболио, а држе да је пи оп жртва лио, а | рентгенових зрака. — Французи хоће да подигну

споменик од бровне Валдеку Русоу, почасном предсједнику» Републиканског савева«, који је нсдавно умро. Између Србије и Њемачке утврђен је повољан трговачки уговор. — У Рубији пјевају више наших црквених пјесама. Сада је дозвољено и »Иже Херувими« од Србина С Стојановића. — У Русији је у прошлој години било 84.514 основних школа, а 172.000 учитеља п учитељица. — Румунски учитељи посијетили су

"своје другове, учитеље Бугаре, за вријеме бугарског

учитељског конгреса. — Бугарски поштари хоће да оснују удружење поштанско-телеграфских чиновника ва међусобну штедњу и помагање — Талијанска гимназија у Задру навршује сто година од оснивања. Том 5е приликом бити велика свечаност. — Ва директорку српске женске гимназије у Солуну изабрана је гђа Катарина М. Миловуковица, некадашња управитељица више женске школе у Њиограду. Руски илустровани лист »Њива«, покренут 1869. г., имао је у почетку излажења око 9000 претплатника, а данас послије 85. год. има 250.000. — У Паризу се образовао одбор, који је отпочео скупљати добровољне прилоге, да купи златан мач као дар јупачком брапиоцу Порт-Артура, ђенералу Штесељу; његовој пето тако јуначкој и неустрашивој жени секупоцјен накит и сваком порт-артурском војнику прикладпу споменицу. — Талијански краљ Виктор Емануил одликовао је краља Петра највишим орденом, »св Благовијести« (Огфа пе Че | Азпшпутава) — Бугарски сликар А. Матов држао је предавање о великом руском селакару Верешчагину, који бијаше жртва својих студија у руско-јапанском рату. — У Софајп се основало друштво Фрапцуза и Бугара, који симпатишу Французима. Друштву је циљ познавање и ширење француске литературе међу бугарском инто-

лигенцијом. — Крајем нов. 0. г. биће у Прагу новинарски конгрес, на који су позвана сва новинарска удружења. -= Крштење талијацског престолонашљед-

ника. било је 21. 0. мј, па њему је био црногорски кнез, Никола и српска принцеза Јелена. — Гђа Емплија уд. Давидовац поклонила је Матици Српској библиотеку свога пок. мужа у вриједности од 000 К. — Матица Српска у Н. СЏаду купила је земљиште за подизање Дома српске сирочади из фонда Марије Трандафилке. — Биоградска је општина поклонила тамошљим (Србима мухамеданске вјере 200 динара, да раздијеле међу сиротињу приликом њиховог ве-