Bosanska vila
Пороебб
· 1908. БОСАНСКА | ВИЛА 1904.
какав само Међе је око
Неђеља. Дан лијеп, човјек пожељети може.
предвечерњој свјежини.
руза живнули и разгалили се под окреп= љивим дахом расхладног лахора, што на махове. несташно | пиркаше и обиграваше. враголасто око питког и жуберкастога врела „Кукавице“. Около ње и преко ње пресамитио. ве · хлад од младог јасена, који је на самом мргињу од своје њиве на самани Ђурђев-дан, хајдучки празник и најзначајнији дан свога живота и рада, својом. старачком, од пушака изломљеном десницом, посадио · Војвода. Стојан. Већ отада има, девет година, и јасен се разгранао и ПР као и сама дјела његовог
витешког баштована, — а народ га прозвао. »Војво- |
диним Јасеном«.
Под њим у сјенци, на зеленом сагу од побусаног у заподињка, џосједало десетак "старих. ратника из сва три пошљедља херцеговачка устанка. На нај_виднијем мјесту, у средини својих садругова с бојних кланаца, сио стари Војвода. Стојан, човјек осредњег __ раста и уекрушцу, закурњавио из свог бојали чибука, па само што стријеља. око себе дивским погледима
из закрвављених очију. До њега, 6 десне му стране, Сердар Перо — омален човјек, али отуташан, ванредно прикладна лица и достојанствена држања; запалио на сребрени цигарлук, па одбија тутунетум= бећију кроз дебеле брке, који му се над устима црне »као јање од пола године«. До Пера алај- барјактар | - Јовица — висок као џида, гледан као змај, црнпураст, __Бутљињав човјек и узор поштења. До њега командир
Кико — висок, просјед и виђен Србин; уз рат нико
- није могао тако шанац одржати као он са „својим батаљоном. До Кика стотинаш Трифко = манита'
јуначина, средњег раста, мршав, дугачких брка, очи
"на валу; запалио па вишњев чибук, па потеже дим _од крпа кроз своје, у боју сломљене, вилице. њега прекрстио ноге и цигар запалио поткомандир
Васо — малена прилика, мршав као бакаљар, нечемуран на очи, ама мудар као змија. До Васа стотинаш Лука — висок, танак у струку, мрко-провјед човјек,
честита душа, шекрен домаћин и права Србенда.
Уз лијево. раме Стојавово | подлактио ве војвода. Трифко — чувен ратник и војсковођа: | коштуњав, мрк, прост, скроман, тврд на пари и разборит човјек. "До њега поп Тодор — врло краван Србин, - један од оних старих свештеника, који о крстом у љевици, а. Бордом у десници гонише непријатеље с прага цркве и куће Србинове; идеално поштен и трезвен човјек.
До топа“ стотинаш Никола — висок,- плав, кутњик,
Под „Војводиним (аниме 0 _ И 7 ДОН Тунгуз- Перовић ИО, – – - _
| "мене из » доба. витештва. и
До_
потоња и једини Херцеговац, коме сви признају:
"да је »бев икакве хиле«; човјек особитих погледа,
сунчева савијања. Запара. попустила _ а неки пут. избаци таку шалу, да би му цркао од Од припеке " оклебешени струкови полузрелог куку-
смијеха. До њега сердар. Мрдак —" сад ослабио, као кад убије рђа и невоља, а говорник да му треба пара тражити но свој Босни
ш Херцеговини. До Мрдака капетан Илија, већ сасвим у годинама старац, добар домаћин и прави племењак.. __До њега командир Никола — крупна људина, раз-
" говорџија и врло гледан Орбин. До Николе барјактар
_Анто — стасит. човјек, риђ,. усталац — како прије
на бојном, тако сад на ратарском пољу, и паметан ода му свака ријеч цекина ваља. До њега стари кабадахија Ђуро — врло развијен човјек, мркопрогрушале масти, њутро и пун духовитости, == а међу толиким Херцеговцима отурисао само један једини Приморац, кнез Богдан — сијед као овца, средњег раста, дежмекаст, поштен домаћин, "Јунак џи заслужна глава. 0 и
Сједе Срби; пуше; Кукавице; о свачему зборе и говоре,
(0) свом - жељном завичају, о љетини, и редају успо-
С ријечи на ријеч, с мисли на мисао, сведоше М запођедоше разговор о Кара-Ђорђу, његовим војводама и ономе вакту. Заћи Бе Стојан први:
= Вала Богу, људи! Вала! "Откад је свијета и вијека — рођени брате, бољије јунака није наста-
јало од Кара Бока и његовије: војвода! О Богу и о
мојој грјешној души - — претекли су косовске војводе!
_А шта ли смо ми при њима» Ко Беца, __а ои се“
"бројимо "неки главари од Ерцеговине — о = Ее ни ми, брате си мој, нијесмо теке тако,
негда вила људска, ЏМ-
приче- из старог земана..
припијају воде с хладне. понајвише 0. свом незавидном стању, о својој жалосној судбини
Џ
додаде капетан Илија: "Оне године кад крегосмо у
Србију, те нам не- даде господар, но нас Баволиса,
дозва мене у палац, и, тако ми Бога, чуо сам из њетовије' уста ђе каже: да 'ерцеговачке војводе. и главари нијесу гори од Кара-Ђоковије'. — --
__ _- Оставимо то што књаз каже! Оно збориш
како му кад налијеже — ко и сви владари и: мулући >
данас. Но што шала, што збиља = треба шмат на
уму да | они. вакат много друкчи био од нашега,
Зар се то лако бит с два цара — ко мир А Кара-
Ђоко се салте с једним султаном носио — настави "војвода Трифко. 5 — Свакако, браћој, — развезе грда: — онаквије
_ вукова свијет ви прије ни потље њих није „виђо,
"ни ће икад виђел“. Бога ми, бољи је Кара- Ђоко јунак и владалац од Цара Душана; Копа-Милош није гори од Кнеза Лазара, "Хајдук- Вељко од Обилића, Мутал од Кованчића, Чарапић од Топлице, Чупић од Реље,