Bosanska vila

Бр 28. и 24.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. Е.

Стр. 409

о

= А и био је змај, а не чојек, Бога ми, браћо!

Промислите салте, да он, сељак један без икакве.

наутике, који не зна замрчит ни криво глагоље, дигне мртву шумадинеску рају, над којом је и један Бик од Рудника мого чињет што је гођ стио, и да од ње истеше онаке јунаке и соколове, каквије никад ни међу Козацима, ни међу Черкезима, ни међу Црногорцима није било; и да без иђе икога, без пријатеља од пбке, за непуније' пет година, ослободи Србију од Видина до Васојевића, а од Саве и Дунава до на-домак Косова! А кад ј' усто на султана, веле, е ниј' им'о више пебане до једну циглу тик вицу пра, а мјест' оружја његова војска салте косе, мотике, цапунице и једва "стоти по какву стару пушчетину —- осим оно мало хајдука из чете Станоја Главаша, што је било наоружано како ваља. Па тако усред силне: турске царевине изаћ' на мегдан бијесном стамболском мулућу и уздрмат му пријесто раскопат темељ под чардаком — е, то је, браћо, дивовески, и мим' икаква витеза; који ] од постања свијета досле наста јо! Зар нијер — заврши Кико, истреса= јући лулу о плочицу пред њим, ргајући је

машшицама иза колана, и опет пунећи из прчеве тутун-ћесе. Јес), брате, ми; нема фајде: тако, ја л' онако, — но Кара-Борђе, па

Бога

Кара-Ђорђе! — пофер-маше остали. — Ама, истина,

оно, нико се није без мане родио, ма и Кара-Ђоко има једну грдну ману — уплете се Васо, чешући се и хрњасаћа; 5 бо Д Уз Р Пе

Јјуи по навици: — Кад је највиша мука била"по Србију;

_ барјак

кад је Болапарта прегазио Русију, а султан испод руке лушћ'о силну војску те ударила са свије' страна на Шумадију, Кара-Ђоко не одржа, но стругну пр'о Саве, а остави Орбију к'о брабоњак на ћедилу. Е, то му се не може опрости; но к'о што је први развио

Крунисање краља Петра у Биограду.

за слободу, требало му је, кад дође стани-

пани, да први и погине под њим. Боље славно погинут,, но утећ' како не |

вага,

а још уз

на душу толики свијет — пиљеж и нејач! Пару му његову, ту га је Копа-Милош претеко! —