Bosanska vila

покажемо му турске пушке. Он оте лно. те. нам дарује по лрегрш"' гроша и по бушатлинку свакоме.

= „Шјутра-дан баш и би ко што равабрасмо. Удари Турчин и поби се с нама по Сјеничком пољу, ама нас не нађе забун, ко што је 'есапио. Истина,

банде, баш к'о змија ватру, и вјера-ј-бог, да не би

Кара-Ђока, шћаше се звекнут с нама, да пас пасу.

прича. Но он, у које виђе да је дошла душа до у

у »шупље коло«, па осусмо плотун на Турке, те их

равриједисмо, к'о да удари морија међу њих. У толико "им крну с леђа војвода Вуле Ираије са. српском коњицом, и ништа не знаде шта с учиње од толике.

_ 1904. БОСАНСКА | ВИЛА 1905. |

која то пушка грми; _ виђет': облеће нас арнаутски коњик, па нас опаса са сваке. _му и оца и мајку. калуђерску, »није - твоје да, крв пролијеваш) има ко то, којекуде, и без тебе, _ подгрлац, нареди да се сва наша пјешадија. постави |

Мојсија, плака из Ђурђевије' Ступова, па дојвати

Кара-Бокову шишану и стаде пуцат на Турке с вождове ракље. Чим јој 5) плав, Кара-Ђоко познаде хити 1 кад има шта. узјо калуђер, ша бије ли — бије. Кара-Ђоку се смрче, прштрча. до игумана, оте му пуши, па да

каже — |

но да пазиш требник и цркву и да се. молиш Богу да нам помогне, да избавимо ову оврр -

тињу од турскога зулума. А, по дулиш те! = ја нијесам, којеку,

5 још покојни, нити се дам још ДОК

доста јада својијем | душманима не задам == ша ти

зар. Па ми. За живота, из моје по мећеш_ ва, "душу

| хордије, |

све ко да спува _ мећава,

_ турске силе.

Нашјекосмо се ту турскије глава. до миле воље, и _ шићарисмо у ођелу, хорми,. оружју, хатовима, "па. – богме ђе ко ш у парама — да Бог поможе! Та' су дан добро утувили Васојевићи, кад им је њиве горе лис, велики и вровни вожд Кара- "Ђоко, дошто.

- у појоде да види и обиђе старевину. — »Валај сам, — каже: —

| Краљев полазак у црну. на нрувисање _

ђе ми други. рукује

| пуста за мојом главом! 6 којекуде, оллом -— но држ“ ти овој« — па му вручи пуну пувљату шаку дуката : из Руке | Јун —_— - ла

= | моли Бога, „штојет та' лик на: теби а вапамтио оби ме

давао Црни се. ту а = '0, па ни црни, Ни бијели.

— »Е, али _ вели = пошто се растури боји

- ми равбисмо Турке, Кара-Ђоко | 66 ратлисо, | 6 веле "па зашто кроз војску, те разгледа. рањени аферпу о _ некоме нешто, док. не дође. до игумана Мојсија. Чим својијем очима. гледо ту Кара-Ђока, како се бори, к'о прос' војник, · међу прве Имаше једну велику рачву од дреновине, к'о коњиц од губала, па би на њу наслонио велику. пеферасту пушку п гађо у Турке с наслона. У једна доба прислони пушку уз ракљу, па зађе по шанцу да прегледа и оОрабри војнике; док ђаво нанесе

: ји раздаје - некоме нешто,

и дарове добрим јунанама_..

пе опави. ма' ну му руком, па се насмија: 0, калуђере... ја тебе. резилих данас — имаш опростит; а, право да ти кажем, оти

пло ми у8 косу данас кад виђех

пушком = ко да | „ остала

Г битисало,