Bosanska vila

и низија и а = -=

155 98. и 24.

Мишару дајем ти, | МИА. севап!«

= И Талин ага

ријечи; али ] отад, мимо све друге потурице, био _ прави пријатељ раји и искрени ахбаб хајдуцима И мени је самоме, мислим, више од сто крдова стоке

и даће педесет џелепа говеди изд'о и павио на руку,

да их плијеним ш четом. Ја млим, и знате како смо

се ја и он братимили, а да су га због тога балије“ помркивале и бојале га се — не. треба ни да вам.

говорим. А и бјеше бијес од чојека, рахмет му души, сила људска! Нема више првога земана ни старије' људи; наше би п прође! Да јадан ли вакат ишчекасмо! — |

— И Стојан потупи својим филџанли очима у.

земљицу црну и црпе га облећеше мисли и бијели свијет у црно обавише. А није му се ни чудити, брате — Бога ми, па кад се човјек нешто размисли!

Тајац Сви пуше ш ћуте; откуд то на једанпут,“ нико ти не би умио казати. Док тек у једна доба

ту ће тишину прекинут" својим дебелим гласом стоти"ваш Никола: — Ја мвим, да сви ви шамтите покој-

ног Мијајла Горановшћа, оног — помозте ми: 16 -

== што 'но је био алајбарјактар уза Смахил-агу,. пошље уз Дед-агу. И, тако ми дапашњега дана п сунчеве огрије, чуо сам из његовије' уста ђе прича о Кара-Боковој крајшни — баш ко 'во ми садеџ ко што се очима гледамо. Нешто се једном на Боботову гробљу заузели с ове на ону, док паде ријеч и о гејацима. Неко им се између пас, што ту бијасмо, подругну, шта ли — како су страшљиви и небасташни, док ти се покојни Мијајло испријечи: »Штаг! _ каже: — ЗА о Богу и његовој души — вишије' јунака и бољије људи нема докле се крсти и клања! « Па отисну причат':

— »Кад оно — каже — по другш Смајом ми "Ерцеговци идосмо па Шумадију, те грпну турска спла са свије' страна на Шијаке и зачеџи их баш ко мишеве у рупу, богме, КараЂоко и оно главније: војвода што би ува њ, очепи, те про Саве у Њемачку. А ми тп — каже — прегазимо Дрину, па задремо низ Мачву. На Засавици нас дочекаше Шијаци и побише се с нама, — а јадан брате! — за три дана и три вођи не дадоше "нам ока склопит, и ако је нас било по пет на једнога њиова. Пламти пушка — ко на Засавици! И тако ми Бога, да не окрену вријеме и киша, те им покисну барут, и да нам испод руке не поможе један швапски капетан из Митровице, вратили би ти се поливеније' пета и црна образа, тамап ко с Мишара. Четврти дан дође нам хабер од тога њемачког капетана: да Срби немају пра' и да им се главна сила повукла. Ми т онда јохнусмо, па на њиве шанце, ко мишљасмо да ћемо их гонити шјећ' еве до Биограда. Кад али нас из шанца па Равњу до-

"1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. ред за ред и џевап на Ми и осмине оси и даље буљубашово ш био. је пуна тво на паму_ ко Тахир Муљанин. једном

оругжје,

петн'ес'

вријеме, и ово мало земљице прије

пут са

Стр. #15

"чека Зеко буљубаша са триста голаћа, па се, јуначки

с нама и узмути нас, реко би да ] ударило триста лавова у педесет 'иљада срна и кошута. ХА бој, а бој — и једва на једване их јаде сколисмо и побисмо, ма тек пошто: им изломпемо. , те дође до проштаца и хрвања и пошто сваки од њих замијени своју главу с по десеттурскије. Док се ми бисмо са голаћима, остала српска војска већ ушкампала далеко, п пама

не оста ништа друго, но да палимо пуста села и - робимо нејач. д а = »ИПошто — вели — упадосмо дубље низа

Шумадију, спреми мене Смахил-ага са још неколицином, да зађемо кров српска села те уходимо. Ја с' одвојим од дружине, и у прво шијачко село па које наљегосмо, уљсвем у једну паочитију кућу. Кад тамс, шједи чојек љут к'о рис, вас у свили и злату. па дошт'о те уго двоје ђечице у крило, па их пита цицваром; а пред њим жена к'о планина, ођевена Бер' дотле са по три ниске дуката по челу и укосницама и с бпсерли ђерданима до паса, стала па плаче и јеца ко да ј) оца укопала — суза јој

„сузу не стиже. Ја им назвах Бога; домаћин ми при'-

вати, па м' учини мјесто да сједем, а нареди жени те нам допесе ракије. За тијем јој домаћин нареди да иде у ахар те му охрати и опусати коња — ип изађе. Ја га тада запитам: шта јој је те плаче, а он се лецну баш ко да га чојек боцнуно жем, попостаја и замисли се, па с осмје'ну тужно-жалостиво п погледа ме тако ђаволски, да ми се најежи перчин на тјемену,

ИЕ Е, баш да ти кажем, — вели — па био ти ко био. Ми се бисмо по Србији толико помоћу јакога Бога, очистисмо од њи по би ес ико им надо. А гле сад, ево нас јопе. постиже косовско проклество, и изгубисмо — што је ријек — за ноћ што текосмо и стекосмо за девет крвавије' година. Валај, не бих кабулио да се више икад сагнем и пољубим туђу папучу или да ми још једном туђа мамуза звекпе уз ребра, па да бих посто везиром у Стамболу и цару уз десно кољено сио! И прије ћу се поцисгавит" и почивутит, ЈА полатинит, но што ћу клекнут и крваву душманску сабљу распас цјеливат! Па сам се ријешио да бјежим главом по свијету, а, пошто не могу ову црвад вућ' за собом, то сам ради' предат их на аманет костима својије' предака, да у рођеној земљи почивају за павијек — но да м' их Турци шјутра кољу на моје очи! Ето зато и ота женетина слини. Аох — зле ми погабијеи нашег таксирата! — јекну, и — та ме јади не виђели! не виђех кад му прије сијну нож у руци, и превуче · га једном па другом ђетету испод грла. Крв пљушти и зали се у огњиште; ђечица закркљаше баш ко двоје јањаца; жена утрча шакетајући се и кукајући, а он ђипи те је дочека на вратима; не даде јој да гледа заклану посопчад но ју изведе напоље; узја

;