Bosanska vila
Б БОСАНСКА ВИЛА. 1904. |
на коња а жену пребаци за се, па је утеже_ кајавом. | __Ја се скаменио од чуда; забезвекнуо се, па к'о да ме чојек с овог на неки други свијет бацио. У колико истрчах из кубе да виђу шта би с домаћином и домаћицом, он прићера. коња те главњу у кућу. Пламен у сламеном крову букну, и зачас ватра обујми цијелу зграду п оба заклана пилића у њој. Стоји писка. "жене, једини Господе Боже! валиптала се, па би каз' о
сад црче, — а он подрнио од муке ко главња, ама · се држи — ни суве да пушти. “ =— » = Гори! — повика: — Гори, куко моја!
_ Притут ви ми горела, па ев и "четвртом, а Бог ће |
Горште, торите — ђецо | моја! врт вас дао, Бов ваб и уво у рај међ“ анђеле;
"ја вас родио, ја вас и уморио: да нијесам ја душман би шјутра, па сведно! А више волим да вас | "у гробу видим, но да робујете душману! Не упшти
_ми, Боже, у гријех — морало ] овако бит, а, све
што се мора; ти си судио да бидне!.. " Вботом, не= сретна Србијо! Збогом кости ђедова мојије' п пепелу ђеце моје! Збогом кланци и мегдани! — - Бог Ће _ дати да 6 опет кад-тад видимо и да вас за живота свога осветимо по старом орпоком хадету!.. Збогом, пријатељу-намјерниче! Иди па причај: како“ Србин султану предаје БеМљу и градове, — и да Бог да се. Јопе у здрављу и и бољем начину видити!.. " Збогом!...
“ — То рече, ошину коња, одлеће ко звијезда ја изгуби се да га моје очи никад више не виде.
— »Кад сам то шјутра-дан испршч“'о Смају, он се пљесну руком по кољену и заучиње; »Аох, шта ми кава!.. Е, нема — бели — пошто је тако, те "силе на дуњалуку под овом Пе бесном капом, која 'ваки _народ може покорит; њему је, билај, суђено: | да бидне сам себи сахибија« — И, валај, тако је, и та - му би добра! « Чудна. је то вемља Србија! докбна_ · стари стотинаш, трљајући на нажуљаном длану лијеве _ већ одрвењелим од тешког пољског рада претима. десне руке. ухо. изломљено - лишће крецеља ЛАНА ва вимвију, о 1
— Чудна, ја — како! Она“ се, вала, на зоро цијелом свијету и отем средим пође својијем путем. — но ево ти муке од нас! — - прихвати Сердар Перо |
— Проста мука, но не проста брука! - 1 а алај- барјактар. - - __ — Ма, рођени, да вам "нешто кажем, = – Зађе
Стојан, а намршти се к'о облак пред кшшом и исколачио она два ока, као да је у окршају на Глувој. _ Смокви или на Фочи: — Онда кад је Кара-Ђоко са сгојијем војводама крајинио, раја је у нашој Босни и 'Ерцеговини била баш једном раја п мртвина | — па иако су толике Кара-Ђокове војводе и јунаци поникли на нашем камењу. Што с онда налпи Бедови | — земља им коси паметала, да Бог да! — не прш__ватише оружја, па да се данас ми не мучимо и не пребијамо, од дрвета до камена и не потуцамо од немила до недрага, ко ник им ниђе! А така су то,
_ ниј и
понта, 6 мачком да прегризе Ђевеншцу,. нити се пак брашно _ од "шенице и кукоља може да "помеша! А док
_при вуни тудешке фрајле под цвикерима; _ мауки малија цика поста ко банда за забаву лацма= _ нима;
"тек сад наставају,
рођени, Сила времена | и згода — да. је ми, па ни _наше дијете након Бетета, никад више нећемо. до= чека. Но шта више, било ј онда толико нашије' да су у турској војсци ишли те своју крв, вакон и
_вјеру клали по Шумадији —- пас им се паштјег
"меса напотев!'о! Гиру л им њиову — да ми је како, макар на оном свијету, да им ја. Орана | =
а Немо" тако, војвода! = прекиде ва кнез —
Богдан: — -Џ ако. 9 ваши ђедови вбандавали тадако,
"морали су тако — божја ти вјера! И ти сам да си.
таденако (био, не зна се би љ ичесову. работу друкче. чинио но они, Ти знаш да ] онда турска. била десет
путах силнија. но. сад, а "сила. је = Бога м = и. данас... па што-гођ се ком чини _— и ако су јеса „сваке стране околоврчили и стали раскубат ко
овнујску лубину. "Јопета, ; да ти ја нешто кажем, „народ
је ко гњила плотина; т њиме махал" "как:
„самог увати за перчин, молш јоћеш и кудије хобђеш, а у
Босни | Херцеговини | ву онда били јаки бегови = —
_ Беј дотле, = с једне банде они, а с друге. султа- |
нова сила, па шта је могла празнорука. раја, | која |
доба било ] дођоше в'
тоа људи и главара, чоче; ко пђе, а
ли шта с учиње најпотље — ар И ор'о по голуб -у једну кемпу; и вук и овца. у једну стају; и миши "мачка свезани у кобавицу у једну мишоловку,. ш кукољ и 'шеница под један жрвањ, — па ни смије _ да рашчерупа, орао голуба, ни смије. вук на овцу да _ни смије мачка да ћапш миша, ни миш
међутијем воколу. опаде перје и изагњеше канџе у глибу и смраду бу крлетци; роду очупа белосвјетска-
_ мангупарија; вука одријеше жива жуђелске ручетине; |
овци измувоше · м крв ју млијеку и ти остритоше. ш уши
мачји
те нит
Косе и дробоње,
љеб поједоше обијесне. п лукаве а кукољем потроваше сиротињу
- ад руно п голотрбу рају!. _
__ > Доколђ, Господи“ 21. _____
== Ајд 'оћемо ли петак = завика неки, п
_ острахизовани, нијеми као гробне поклопнице, рас=
туженш као стари осироћели оклопш без витезова,
замишљени и забринути као родитељи пред ђецом "без. хљеба, · негдашњи херцеговачки ст бокељски "главари. и војсковође дикоте своја уморна и псушена | тјелева с хладне подине, и ћутећи као гротла старих. топова, кренуше својим = то јест туђим, а у којим. јадо-кућама = прохтињама од кућерака, 10 тавним окриљем књава свајетлота и
имала главара колико чеперак, да. је поведе“ куђ треба и како ваља 2 А ето видите — хо: у ваше |
у индат п Црна Гора и Србија, па чаки Русија — па не могосте премного добит, па ни оно_ што је по праву и божјем закону ваше. Па виђесте