Bosanska vila

__ Бр. 98 п 94.

Кад не јече трубе с бојних поља....

· Не чује се звекет јатагана = | Кад је глуха пољана и доља _ Жива душа свака успавана2!

Не буди ме глас нобнијех сова Нит" ме буде дуси из облака; Ни кликтање сивих соколова Већ ме буди вилска пјесма лака.

А та пјесма, то је пјесма виле Словенкиње са високих гора,

Бом поздравља слогу браће миле

Од Балкана до Јадранског мора...

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 419

Њом поздравља све Југословене Јер им свима нова зора руди Зора мила, за ком Словен венб

_ И за којом од постанка жуди.

Њом поздравља долине и равни, Л'јепе горе Југословеније —

Њом поздравља онај данак славни, Ново сунце кад ће да огрије.

Њом поздравља ону зору бјјелу Кад се Џетар сјајном круном круни И јуначком Југославетву пјелу Груди братске новом надом пуни.

Новом надом а на боље дане Благо браћи — и благо си мени, 4 Зарасле су оне старе ране —

Чуј, сложтпе се свт Југословени!...

Биоград. = ние =

Јово Г. Поповић.

"ба"

Послије биоградске славе.

(Равмишља

вечани су бпоградски дани прошли,

утисак што га је на нашој луши

| родна слава, које ће се дуго сјећати

крунисања · написана је по српским и страним листевима читава литература, па

"опет поје-инцу остаје још увијек да нешто.

од своје стране дода. то се више од оних свијетлих дапа удаљујемо, успомепе не них све се то јасније истичу пред пашијем очима. _ Човјечји ум, као год п срце човјечје, кал га занесе струја великијех догађаја, остане за час збуњепо и не хоће добро ла функцпопише. Изгледа чисто, као да њу умним и душевним фупкцијама — као год п у животу физичком — велико напрезаље носп собом псцрпљепост снаге и малаксалост, — | Кад све човјек, послије ове кратке паузе, обазре мишљу на оне свечане б гоградске дапе, он у њима може да уочи многу лијепу п значајну прту, која му се у први мах поткрала. Перспектива се мијења и узимље друге димензије, како се-посматрач па који угао поставља. |

ал не може још да прође дубоки _ оставила ова велика и ријетка па-

учесници у њој. О свечаностима краљева.

и утисци.)

Мимо њезип званични и народни карактер, прослава стогодишњице устанка и краљева крунисања добија, кад је човјек про-

"мотри очима културног историка, још веђу "знаменитост с тога што, ће она, ако сви знаци

не варају, обиљежити нову еру и у међусобним односима балканских Словена. Појима-

јући сву корист уже солидарности између

Срба, Бугара, Хрвата и Словенаца на поли-

тичком пољу, заједничка је омладина овом

приликом хтјела да нам прва покаже пут, којим треба ходити, Она је у српској пријестопици приредила јужтно-словенску умјетаттичту

изложбу, и том приликом, показала на разним

састанцима п зборовима вољу и готовост за све то веће међусобпо зближавање на књижевном и умјетничком пољу. Кад промислимо, како смо се ми, јужни Словени, у прошлости слабо познавали и:како су се у нашој, са многог погледа несмотреној националној утакмици пајвише и најљуће нстицале омладине, ова је мирна утакмица на културпом пољу, а у заједничку корпст, појава врло утјепша, те би за нашу општу срећу жељети било да се утртом стазом п даље пође. Софија, Загреб. Љубљана биће све згодна средишта за даљи