Bosanska vila

_Сред ________ но БОСАНСКА БИЛА 1902. _____-____ __

заједаачтит културни. рад и је упозна | вање; осамљени напоји појединих. народности, који | ву досле пеопажени пролавили, стећи ђе тако угледа пред форумом Европе, која пас

је до данас неправедно сматрала као културно. мртве и (без икаква смисла за естетско

"образовање. |

| том правду треба. дакле, наставити рад, · који је под тако лијепим ауспицијама започет.

__Орбија пак треба да у томе послу предњачи, не само зато што је право и достојно да онај који је први на Балкану развио заставу ело-

боде, буде коловођа ш на путу мирнога

напретка, него и зато још, што "Србија има данас фаоти ки најповољније услове ла постане дентар. умнога живота на словенском Балкану.

| Савладавши. срећно убутрашње трвавице и подигавши се из своје моралне поништености, Србија. је данас, под окриљем слободе, пошла

путем реда и економеког прибирања. | Под

јој треба радити) па да постане, као што је

својом историјском судбином позвана, главним —_ И огњиштом на словенском Југу. |

_ Главно питање које. овдје долази у

кусију, то је. питање о српоком универзитету.

_ Једини начин да се српска. наука на. већи ступањ подигне, то је образовање. једнога |

просвјетног орњишта, на ОМ би љу; И призна. (5 пи лоболне

и неоспорно вриједности, могли. да са с и сигурне катедре развију ФЕ _свеје. силе,

било у јавном. предавању, било у тихом: ући дијелу по - вјештина "а то. 6 што п рећи, храм сумјет |

кабинетском раду. Само подиж углед свом пајвећем ! проевјетном заводу, моћи

ће Орбија постати једно. јако интелектуално _ средиште па Балнаву; | средиште, "које бе

својом рођеном, словенском културом. одтоварати идеалним аспирацијама модерног живота. _ Један корак. на путу остварења тог великог

задатка учињен је скоро. одржаним | српским —

љекарским конгресом, који је с правом означен као испит зрелости за подизање медицин_ ског факултета на преустројеној Великој Школи. Треба. само имати на уму огромну. МИТА корист, КОДУ би. ПБ Велике _

ПН Србији донијела, па да се сви фактори _ својски заузму за њезино скоро проведење.

ЈЕ Речено је. да Србија. треба да. буде јака та спремна | за вршење својих спољпих зада_така у будућности. То је истина, и ми смо се Срби са стране, а о нама и остала браћа. "Словени, покрено зараловали гледајући на. Бањичком пољу онако красно "уређењу и извјеџбану српску војску, понос и увданицу отаџбине. Али снагу и величину једне земље не чине само касарне и тврђаве, нето исто

толико, "па и више још, школе, Ош

научни заводи, академије, | позоришта ит. до Шпарта је, лодуте, била један велики _вој-

__нички логор; али је Атина звала побиједити

__Перзијанце и уједно човјечанству одњихати Платона. и Фидију. Им гајући у Прлој Бори своју Штарту, ми. треба да у Србији добијемо

ел

"своју - Атину. Амбиција је наша. без сумње;

_ велика; _али се 668 веливијех | идеала ПАРОЛА

+ не. 0 водством свога умног владаоца, "човјека ис- _

___кусна и паметна, а при. том џентлмена и _ опробаног родољуба, она. Бо већ "знати што

_ Према. томе, убија мора да з обрати с своју

пажњу и умјетности, Ми пијесмо, додуше, од

оних, који мисле да се велики таленти ства=

_рају лржавнијем потпорама, алт смо увјерепи

да у младим и спромашим "народима, под-

__стицај са стране државе потребан је колико

за. развијање богоданих талената, толико псто и Ја шттреље. здравога укуса. За то држимо да би сваки уман министар. просвјете. у краље- · випи Србији морао настојати не само око.

тога, да ве даровитији. млади. умјетеши шаљу _

(0 државном трошку, на извјесно вријеме, у "велика умјетничка | среди а на. страни, него _ живо радити пи на томе, да 66 у пограду | овнује једна пиона лна. галерија фигј уративна

пости, у ком (би требало да се поступно сакупе. добре репродукције. главних ремека – · старе и нове умјетности, и уз то понајбољи радови домаћих синова, које би држава на оду ено“ словенским изложбама откупљивала.

– Напоштљетку, зашто У просвјетном буџету краљевине | Србије не бл могла да. суде одређена једна годишња свота за. подупирање умјетности % Та довољно бп било да се за то "опредијели четврти дио "онога, што су бересе "владе |. при о троштале. за из-