Bosanska vila
5
| + 6 | и "4 | к ц б _Бр. 33 и па
“
нОг пау које је настало послије ратова да помаже развитку науке, умјетности и вјештине — тај ће се _ до гроба, сјећати, као једне од перо п најми= лијих успомена у животу.
У вече је била освијетљена цајела варош, рочито улице: Кнеза Михаила, Чарапића, Краља Петра, Теразије, Краљ Миланова И Позоришни трг. Филе од трамвајске станице до „Лондона“ био је
_ванредно освијетљен електричним сијалицама поврх
улице. На појединим дућанима биле су изложене слике Њ. В. краља, транспаренти и остали украси, а то све освијетљено сијалицама у разним бојама. Најљепше је освјетљење било на згради народне банке, за тим на згради ошштинског суда. Врло је лијепо и укусно била освијетљена и зграда народног позоришта, управе- Тондола, класне лутрије и грапд хотела.
ту сријелу 8. септембра била 46 приређена у
_ част крунисања краљева у народном позоришту све-
чана представа, на коју су само позвани имали при-
ступа — У 9 сах. у вече ушао је у дворску ложу.
краљ са својим гостима им породицом. :— Десно до краља сједила је књагиња Милица, а лијево књаз Данило, до кога је заузела мјесто принцеза Јелена. До књагиње сјеђаше престолонашљедник Борђе, а
до њега краљевић Александар пи кнез: Џавле. — У
ложама у партеру и на првој галерији сједила је свита краљева и кнежева, изасланици кнеза Фердинанда, цио дипломатски кор, министри, савјетници,
многи наши великодостојници и позвати гости. Сје-
дишта у партеру, на првој и "другој галерији бијаху "резервисана за изасланике, виђеније грађане и госте. = Представа је отпочела Јенковом увертиром „Орпкиња“, за којом је цио позоришни мјешовити хор отпјевао «Српску пјесму« — пјесму Милорада. Митровића, познатог пјесника — _коју је нарочито за ову прилику красно компоновао чувени. композитор Јосиф Маринковић. — За тим су позоришни чланови извели 8 и 9. сцену из чувене Цветићеве драме »Немања«, а по том је позоришни оркестар свирао Ма-
ринковићеву композицију »Народни збор«. — Пета“
тачка програма била је Дучићева сцена у стиховима: „Крунисање Душаново“ (по слици Паје Јовановића). За Крстићевом „Џатетичном увертиром“ играо се „Дед и унук“ — дијалог у стиховима, од Милорада: Митровића. — "Велику пажњу привукла је Дучићева сцена у стиховима „Апотеоза Карађорђу“, за којом је представа. завршена Бајићевим „у Свечаним маршом“, који је пјевао мјешовити позоришни хор, пра__ ћен музиком Краљеве гарде. -
У четвртак 9. септ. била је велика војна парада на бањичком пољу. У овој паради учествовале су ове трупе: питомци војне академије, питомци пјешадијске подофицирске школе, У. МАШИЛЕК бр ХУШ. пешадијски пук, дунавска болничарска чета, дунавски пољски артиљеријски пук, ==
| 1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1904. АБК ИМ
на='
неколико
првој југосл.
и Ш. ко-
Стр. 425
њички пук, [ коњичка батерија, краљева гарда и војна излеланства од команда из унутрашњости. Па-
__ радом је командовао дунавски дивизијар. Њ. В. Кралљ _ са породицом, свитом, узвишеним црногорским 1о-
стима и заступницима страних владара стигао је па
Бањицу у 10 и чатврт часа — сви на коњима осим _ принцезе Јелене, која је бпла на колима с дворкињом
Њ. Кр. Височанства црногорске престолонатљеднице Књагиње Милице. Њ. В. Краљ с гостима пи свитом обштао је све трупе, које бијаху постројене у три бојне групе, поздрављајући војнике са „Помози Бог јунаци“ | на што су се трупе одазвале са „Бог ти помогао!“ По извршеној смотри над трупама, којих фронт бијаше окренут југу, Њ. В. Краљ са осталим стао је пред краљевском трибином. Она је била на средини, испред осталих трибина, а сједишта према постројеној војсци. И онда су трупе продефиловале поред Њ,. В. Краља, најпре пјешадија кораком па артиљерија касом, а коњица и коњичка батерија у галопу. Артиљерија је такође добро прошла. А
коњица се истакла одржањем равнања у галопу; не
мање и коњичка батерија. По свршеној паради на којој је била маса народа, Њ. В. Краљ задржао се минута на краљевској трибини у“ равговору с гостима и вишим командантима трупа, а за тим се са свитом и гостима вратио, Биоград. |
опет у
|, Да је прва југословенска умјетничка изложба као знаменита појава у новијој историји свих југословенских народа, то је само по себи јасно. ПШова
_је југосл. изложба показала, да Југословени нијесу |на=
род без културе, без лијепог развоја, без умјетниш-
- тва — него да је то народ створен за културу, за
рад, за развој. Молико је пак ова изложба знаменита по зближење југословенска четири братска народа, показаће факт, да никад до данас сва четири југосл. народа нијесу била запојена узвишеном и спасоносном идејом. „Јужни Словени уједините се“ као данас. Изложба је смјештена у горњем спрату велике школе, а има 15 одјељења, од којих су
словеначки 5, хрватски 4, бугарски 8 и српски 8.
Радови су пак бројно заступљени овако: Словеначки
126, хрватски 107, српски 109, бугарски 90. Ова су одјељења пуна лијепих и умјетничких радова, од којих се понајбоље одликује хрватско, а најслабије бугарско... Све слике, сви радови су дивни, пуни духа, пуни ефекта. Ово у кратко велим, јер се овдје не мислим упуштати у праву стручну оцјену.
И Босна с Херцеговином учествовале су на овој умјет. изложби, и то академски сликар г. Спиро Боцарић са сликом „Шетар Мркоњић у бо-+ данском устанку у засједи“. Краљ је застао код те слике и дуже је посматрао. Откупљена је за репродукцију. Још су били неки из Босне са равним стварима, од којих се особито одликује, кавдило грађено