Bosanska vila

Бр. 2.

хињицу, рећи ћеш јој: Ја сам ти дјецу нахранио, и нећу ништа друго, него само да мало одрежем од твога рога, па да њиме промијешам вилино језеро. Она ће се устезати, али ће ипак допустити. Отале ћемо изићи на вилино језеро. Вила је затровала воду у језеру. Ту се купа сва планинска животиња, а не смију је пшти. Ти када дођеш, промијешај воду рогом. Јеверо ће се благословити, вода ће престати бити отровна, па ће се напшти она сва животиња. Ту ћеш чути и шта говоре међу се, онда упитај њих како ћеш ухватити златокосу вилу. Ако ти они не кажу и не помогну, други нико не може на свијету.«

Тако се момак опреми, узме сијена и тестерицу увјаше на коња и пође у планину. Кад тамо, нађе хињорокчад, како му је вранац казао, па им положи сијена. Кад се врати хињорогица, зачуди се, ко јој је дјецу нахранио, па рече: да зна ко је то учинио, дала би му што год хоће. Момак истрчи и каже јој, да је он то учинио. Још јој рече, да не жели ништа друго, него да одреже један њезин рог, да њим промијеша вилино језеро. Хињици то не би драго, али најпослије пристаде. Он јој одреза рог и растану се.

Отален крену даље и дођу на вилино језеро.

Ту се искупила силна животиња, па се купају а неј

смију воде ишти. Момак промијеша рогом воду у језеру и оно поста благословљено. „Кшвотиња навали

пити воду и разговарати се. Момак кад чу разговор, | упита животиње, ко му зна казати, како ће ухватити је

златокосу вилу

На то проговори дивља кошута: љељеницу, што од ње доји млијеко. Ако не попијеш чашу млијека од оне нећеш.«

Проговори дивља овца: >»Има вила златорунај овна. Ако га не ухватиш, па му не извадиш испод;

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

»Има вила својук љељенице, никад је ухватити

слушам. Он ће ти добавити златну тицу,

" Стр. 85

у ком носи воду, нећеш вилу никад ухватити. Вила живи на та три тилсума.

Онда проговори вранац: »Знао сам ја да је тешко ухватити вилу. Него хајде донеси још бреме сијена из своје бабовине, па кад нађеш љељеницу, метни сијено пред њезину љељенчад а ти се сакри, па кад дође љељеница рећи ће: ко нахрани моју дјецу даћу му што год хоће. Ти онда истрчи и реци: Драга љељенице, ја сам то учинио. Али не ћу ништа друго, него да ми даш да подојим мало твога млијека за лијека и да умувем једну корицу букову. Кад то учиниш, вила ће изгубити половину снаге, за тим ћемо потражити златоруног овна. Ти понеси мало бабова сијена, да се нађе за невоље Онда саспи мало млијека у земљу, па ће на том мјесту изнићи трава. на њу и златоруни ован сам ће ти долећети. Чим дође близу тебе, ти му подбаци сијена, помилуј га испод грла и брзо му откини златни прамен. Кад то учиниш, вила ће изгубити готово сву снагу. Још му рече вранац: Понеси комад печена меса, па Кемо заћи у другу планину. Кад дођемо у планину, саспи оног млијека мало

Откини травку па звизни

бу земљу, на том мјесту нићи ће травка. Откини јеи

звизни на њу, па ће ти долећети орлови лешинари, и најпошље дар крсташ. Ти му брже покучи комад меса и ухвати га за златну круну. Оро ће те упитати шта ћеш, а ти му реци: Добави ми златну тицу, која носи вили воду са Јордана. Ако је ти не ухватиш, нико је други не море, јер се тица сакрива у Јордан. То ми учини па ћу. ти дати хране кад год хоћеш. Оро ће ти рећи: Ја сам остарпо, па ме море притиснути стијена јорданска. Но моли се Богу што си ме дозвао на травку, па не могу бити, да те не поа ти јој истргни златан кљун и тада ће вила, златних крила

грла златан прамен, не ћеш вилу никад ухватити.« (« сама пасти преда те а низ лице ће јој златне сузе

Проговори мала жутица: што се купа у ријеци Јордану и доноси вили воде са Јордана да се умива, па да никад не остари. Ако ту тицу не ухватишш, па јој не извадиш златан кљун

»Има вила златну тицу | |падати. Ти је ухвати и води цару нек је види, а чим

је цар види, она ће умријети а ти ћеш добити царску

|шћер и трећину царства.»

(Свршиће се),

=== АРА ДС-А а

„еХе,

= ДИ

ТАК >

– си ои

ОДЈЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Матавуљ и његове Београдске приче. (Свршетак.)

У својим »Биоградским причама« Матавуљ нам се не показује толико као прави приповједач, он нам ту не износи велике догађаје, већ већином лица и типове — портрете. Када би ове слике упоредили са сликарском вјештином, онда би им највише доликовало име портрети из биоградског живота. Све је ту

портретисано, са лијепо израђеним профилима и засјенком лица, понекад и осталих дијелова тијела. На примјер портрет Радмиле у »Избору.«“ »Девојка је имала ретку, пепељаву косу, јаке јабучице, танке, бледе усне, зубе пљоснате и размакнуте, али њене плаве, сањалачке очи, пуне благости, осветљавале су чудним чаром ружну главу.« То је потпун портрет. Матавуљ у својој вјештини портретисања не пдеалише, већусе, служи моделима (из, живота као портретиста-сликар. То му је лијепо својство. За своје