Bosanska vila

= појтове и 250 наполеона за исплату Д

Бр. 8. |

Стр. 42

гућност да отвори умне очи своме народу, да му просвјетом“ пружи срество за одржање ш залогу бољих дана.

Тако, чим се отресао сиротиње, пише рођеним призренским говором још 10. октобра 1849. године из И својим вемљацима. између осталога иово:

„„Порадште за једнога учитеља из Србије, да пре= д а. граматике српске и дале све. Свет протледа сав

уче није; га наше оте чество слепо остаде, те не јаштев -

грчке владике ш играв б нама, (како об мечке..Чколу имамо, а што учи — часловац и псалтир. Неје тој ученије. Камо граматика, камо историје Зашто

одамно започеја би се за отачество, него гледаја. сам, док сам турија моју Богу, како најбоље... Ја би се одавно сподао (одао 1 за, оран ето), него ви знате како сам прота

дао..

зидање нове цркве; 1856. године 70 црквених застава и много црквених књига и утвари за призренске и _ околне цркве; 1857. год. два звона манастиру Св. Марка, а доцније је и звонару подигао и много земље манастиру купио; 1862. год. наредио је, да се зањегов рачун купи једна. кућа близу његове куђе и послаб за њу 2820 турских лира (око 7360 круна). и ту је доцније смјештена. тткола. Кад је 19864. године,

поблије 98 година живљења. у туђини, дошас у При-.

школама, рквама и

зренњ, донио је силне дарове манастирима. -

Јоти док је био у Да ритраду, умрла му је жена. п кћи, а остао само јединац син Манојло, кога је добро

васпитао и спремио за самостални рад, па му дао _на руковање другу своју фабрику дувана, коју је у

Куреку основао био, а сам остао у фабрици кијевској = Године 1865. задеси га та велика жалост да остане -

без свог јединца, И дотле родољуб, дарежљиве руке Игуманов је послије синовљеве смрти само за. свој "народ живио и радио. Одмах друге године пошље о свом трошку у Призрен за учитеља са платом од 800 рубаља годишње Босанца Илију Ставрића, који је свршио духовну академију у Кијеву и био доцније

ваљани управитељ призренске богословије. По“ њему.

је послао многе црквене утвари за покој душе Ма Ре. куће.

- Идеја Симива, да се отварају народ школе т

у њима уведе сувремена настава, почела бе оствари- | _јим одличијима: Србија Таковским Крстом о врату,

_вати, али је, ствар овог просвјетног препорођаја. ипак јавна је незгода била — оскудица у тт, да. отклони и |

споро ишла. |. учитељима Сима. се тврдо ријеши

1904. БОСАНСКА. ВИЛА. 1904,

трговину у реду. Саде, става

Овим је ријечима почео, а многим дјелима- наставио духовни препорођај своје постојбине. Год. 1855. пошље први знатнији прилог у 100 турских лира за

"и знатну готовину за издржавањо

ника, (; том намјером је и послао спремног ш вриједног Ставрића, кога, је, веле, посинио и спремао да замонаши, те да доцније вамијени Грка митрополита, а дотле да управља боговловијом. Године 1869. и сам по други пут дође у Призрен, да припреми земљиште за отварање богословије, а на првом мјесту, да подигне потребну зграду. За ту потребу купи још пет кућа у вриједности од 700 наполеона и састави од бор, коме стави у задаћу, да набавља потребен ма= · теријал за зграду и преда му ради тога 1000 налпо=

"девона. Том приликом изабра петорицу ђака и посла

их у Биоград на васпитање, те да од њих опреми

· наста тако слепо да будемо, да не јашев зулумћари%.. Ја ставнике за своју нову богословију.

Те године оде пошљедњи пут у Рувију с намјером, да потпуно прекине рад и сву имаовину своју пренесе у Биоград, што је и учинио. Друге се године врати у Призрен и на дан 16. априла 1871. године удари темељ згради за своју највећу задужбину, око које зграде потроши силне новце и која би, по својој величини и солидности израде, била украс пи највећој свјетској вароши,

Од тога доба живио је напзмјенице у Призрену, омиљеном му манастиру св. Марка и Биограду. Дијелио је сиротињи нештедимице, а кад је била ријеч о школи, није знао за границе у издашности. Сам је живио скромно и штедио, да би могао више оставити своме народу и својој задужбини. Позната је његова изрека: »Еј, Симо; Симо; докле ћеш да живиш и да једеш спротињску нафаку,« т.ј. оно, што је стротињи намијењено. - | —-

Па ипак, поред. све издашности. за живота, оста=

_вио је велико имање у Биограду на најљепштем мјесту

(десни угао преко пута терависке трамвајске станице) призренске богословије и у опште помагање права јете врпеког народа. у Прве –

ЧЕ о је деценијум, од како Симина највећа задужбина, богословија призренска, даје (Српетву оду- |

"шевљене црквене и просвјетне раденике. Њени су

Ђапи најбољи учитељи српски у Старој Србији и

'Маћедонији: она је дала много преданих послу служ= _ беника Црној Гори, Босни и Херцеговини, па и Србији

(Све то чини те је славље данашње оправдано и олатодарност, коју пјелокупно Српство упућује сјени великог родољуба Игуманова, само један мали внак признања за његове велике заслуге.

Јотт за живота његова схваћена је правилно вриједност Симе Ируманова. и укавиваше му поштовање. Слободне државе српске одликовале су га сво-

а Црна Гора Даниловим Орденом. Српско. Учено Друштво (односно Академија Наука) изабраше га за почасног члана, а петроградска општина за свог по-

часног прага та, Али се сада по плодовима. Симива