Bosanska vila

Где топлог сунца не допире зрак, Ни трепет звезда, нити неба ојај. Мемла и трулеж проглодаше кост, А. душу јаук робља спутаног И шкргут зуба оних јадника, Што издиваху на мукама тим. Колико прође од кад божји свет Не видох — не знам; тек у један дан Одведоше ме Пена пл »Како је крмку о« продера се он; И кад изредах, прекљињући га На колац жива да ме набије Тек у Небојшу да ме не враћа Слободу ми даде, али тек... : (прекине казивање) 55 тчаратић : та 2 Милован: -Да тебе своме дому домамим, И јавим му када буде то. чаратић : А тир Милован: Обећах му то. чаратић : Да ме домамиш 2 ] Милован: И да убијем. КЕ шта знадох тад, Нритегла мука; али онај гор' БН ка је сведок би ли икад то. "рек да се спасем, мишљах, а већ тад Нејач Бу своју склонити у збег А са сином би: теби дошао.

чаратић : На сад куда ћеш, на згариште да ле Где ти сагоре искасапљен син> Ил у хан, снаси “

Мтиловам : Света освета! =

(свету тражим; не лримиш ме ти Међ своје људе, ја 5) и Ил ИЕ

чаратић:

Тако јуначе! Освети сина! Момци ево друг,

У

Оружје дајте новом јатићу

(даје му ноге, две мале тушке и дуги За сваку кап му главу турску дај! Нек су ти сретне! Руку јуначе!

(тољуби се с њим; а Милован га затим тољуби у трса ч десну зтиламуај. После тога. сви жајдуци љубе

се ш рукују с Милованом)“

Марко: | Е, нек је сретно!

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904. | Бр. 3.

Мтилован: Хвала, другови! (приступа мајуи) Мајко, оружју моме благослов! Благослови ме! /љуби је у руку) Павлија (вагрли га) · Сине, нек те свуд

Молитве моје прате! (ти крв, И просто да је млеко мајчино!

Милован (тригватам упуче) Сирото моја, праштај! Она крв Освету иште! Расти, јуначе, Ода и мајку да покајеш ти!

(оттралиш Павлију с детастаоло у збег. Из дубине чује се грожот пушака)

чаратић : Шенлуче, кнеже! Момци, за мном еви!_ Ти Радоване и ти Милуне, До Колубаре кнеза пратите! Ми, браћо у хан, шат нам даде Бог Да осветимо. — Кнеже сретан пут! Алекса :

На хлебу хвала, прости брате мој! (загрле се а затим сважи на своју страну оде) "Појава ЈХ.

(На сцени ва нако време нема никога. Оздо «стод планине дотире ерототт од туншшка. У један час нелао засветалуца, та се табе угаси. За овим блесне јами зељаз светлости. Улази Теније Српства, а за

њим журно Жара-Ворђе с руком на тишлиољу. Светлост уттрне). је

ојђе (улазећи) Којењуде, куд ме мамиш тог Геније: | За мном Ђорђије! ___Рорђе: Говори ко си» Тамо, под гором, Угледах светлост твоју! Утвара или духе

| "Геније: Путник. 5 Фрђе: Путник. 2 г Геније: Вечити путник. ТВорђе: Збори јасније! | Теније:

Косовски путник, прође већ четврти век И наста пети како лутам ја,

Кров немо гробље и окова јек

Очајан као душа проклета.

Лутам и будим гробље

И тешим јадно робље;

(С олтара: и гусала слободе ширим над;. Ал гробље Кути тавно -

А робље оковано -

Већ четир века, ево, испија. тровни јад. У праху косовском жеравку тражим врелу,