Bosanska vila

Стр. 46

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904,

"Ба. геније : тенлје : Демоне, то си ти!. - оре, Слобода окована Напред Ђорђије, напред! Господе теби хвала, На твоју руку чека. МИА Ја нађох правог сина: Косовска сува то ворђе (те плато У 2 Превире, ево, кипи ко хучног мора жвала На ноге ко је роб! (полети натред) Помамно кад разјапе дубина својих дно. Теније (обе руке: трема Ђорђу ноднео) ___(из далека чује св врисат) Косовска, сува то је; моје је очи виде! Ђорђе (који разрогамено гледа тало) Слободо, ликуј дивна, твој женик теби иде_ Ха, како бесно вуче по калу жену јадну! (вавеса)оје = | . За мном ко срца има: слобода или гроб! (Набтавите са). Устајте, мртви! Тољ“се)“ Отмица. По туђој мисли написао: Осман-бег Спикалић. (Шаставак). ' ( реведох пријатељима. разговор. - — Охо! — уввикне Дафлеј зачуђен. — Ви се штах их. шалите.2

~ _— Шта да урадимог — у | — Ударимо на кућу — рече лорд.

— Зар ви мислите да ћемо тиме што постићи» — упиштах лорда. — Нас је свега четири и ви хоћете да отмемо кућу на јуриш Ага ће се бранити; на његову вику дотрчаће становници сусједних кућа, па ће нас растјерати.

Зар сте ви тако плашљив, — упита, Нијесам, али сам опрезан,

Опрезвност је кћи

Хајдемо, господо, хајдемо! = — Ђути ти, будало! Ако ме станеш вријеђати, оставићу те и отићи ћу с мојим друштвом, па да видимо онда шта ћеш сам моћи. -

_ Наум прогунђа двије-три ријеши без смисла и убута. се. — Знате ли поуздано да. је Наумова млада у

у агиним рукама 2 — наставих ја.

Не одговорише ништа,

= Доста је вјероватно да је тако —- наставих = али то не можемо поуздано рећи. Ако рупимо _ силом у агину кућу и не нађемо дјевојку, ко ће нас "одбранити од раздраженог свијета“ Зар нас не бе свак сматрати за лопове и предати турском суду

— Који би дакле био ваш план — упита, Јов

— Најприје Ку се увјерити да ли је Јања код ате, па ћу тада гледати да је лукаво извучем из канџи ове звијери у људском облику, а ако не успијем лукавошћу, притећи бу сили. =

лашње — викне Наум. —

= Шта, дакле, мислите најприје радити 2

= Ићи Бу аги. Покушаћу да сазнам, да ли је дјевојка код њега. Равгледаћу положај куће, видјећу како је савидана.и т. д, па ћу знати шта ваља даље радити. -

=— Како ћете ући код аге2 — упита лорд. _ — Помоћу ваших адиђара, сир Јоне.

_ — Ни најмање. Преобући Бу се у торбара и

"лед

дам се, да ће он купити од мене какав адиђар, да утјеши дјевојку. На тај начин видјећђу све у кући. Науме! Имаш ли ишта уза се, што би млада по-_ знала да је твоје 2 = Имам овај ланац — рече. — Јања ми га је дала оног дана. кад је пристала да пође за ме.

аћу да уђем под том маском у агину кућу. На--

— Дај га овамо. А ви, сир Јоне, дајте што.

имате уза се. -

Скупих адиђаре свију нас пи додам још неке дрангулије, које сам увијек собом носио, да их по-

клоњам сељацима, и тиме залобијам њихну наклоност,

неке алале, бројанице, медаље што сам купио у Париграду и све то метнем у торбу од платна.

= Науме, ја смо и ти Једнаког Рази Позајми ми своје одијело.

Замијених своје одијело Наумовим;

обријем

браду, оставивши само бркове, натакнем на очи неке

црне наочаре, што је лорд носио кад би јахао по сунцу, а око фева, увијем велику ахмедију и тако. пРбр впремих се за полазак.

— Идите код српског свештеника и чекајте ме тамо = рекох пријатељима.

Поздравих пријатеље, узјахах на коња и кренух се пут Битоља. За два сата стигох у град. Прођох кров хришћанску и јеврејску махалу и уђох у чаршију. Ту спавих једну доста лијепу кућу, над којом бјеше грб е двоглавим орлом. о томе сам познао даје то српски конзулат. Сјашем и уђем у кућу. Преда. ме изађе човјек од својих четрдесет година, пнтелигентна изгледа,

— Цомов Бог — поздравим га. – Е

= Шта желитег — запита ме тај човјек такођер српски, прилично зачуђен.

_— Да св с вама поздравим, –