Bosanska vila

Стр. 70

1904. БОСАНСКА. ВИЛА 1908

поједу јој једно ухо, обраве и врат. Од тога се мој поп разболио, постао болећив и позове рођаку себи, да га пави и његује, а већ ја ћу јој врата отварати. Дакле обоје нас бринуло се око попа и то увијек 6 успјехом. Сазнавши моја жена за ово, наравно, поче ме грдити, а ја, не знајући шта друго да радим, почех такође грдити њу, док ми није заповједила да, се селим из њене куће. Ја сам мислио и мислио пл. најзад се ријешим да се иселим из њене куће. "Тако бам свршио брачни спор са женом... Ако је и сад жива, т. ј. моја жена. она бе мислити да сам ја одавно — сасвим умјесно — умро. Ја пак чикад нијесам имао жељу да је икад видим, јер мислим да је и она мене сасвим заборавила и да на миру живи... Онда ми бјеше страшно досадна. ___Нашавши се наново у слободи, одем у Џензу. Ту у полицији потражим мјеста, али мјеста нема; туц овамо, туд овамо — нигдје ништа! За тим одем опет у цркву за пијевницу. Читао сам псалме и пјевао црквене пјесме. Свјетина са нагомила, мене опет поче мука нападати. Зарада бјеше незнатна а положај зависан. И дотле је рђаво ишло, док ме једна трговкиња није ослободила ових мука. Она бјеше

Бр. # дебела, побожна жена, и њој самој бјеше врло досадно, те ме уве за свога учитеља. Ја сам је походио, а она ме хранила. Муре Јој бјеше у лудници, а она. сама, отправљаше велику трговину с брашном. Ја ј јој се врло обавриво пришуњам. |

— _ Претоварени оте послом „беклетија. Кириловлар

— Много претоварена — рече она. — Узмште мене за помоћника у радтви! =— Хоћет, да, ме лажеш у радњи — рече она,

али опет ме узе. Ту ми је било врло добро, али сама. варошица. за чудо бјеше јадна и жалосна: без 1080ришта, без уређене гостионице, без занимљивих људи. и ја "наравно почех падати опет у очајање, Прије него што сам почео осјећали досаду, писао сам ујаку како сам за вријеме свога петогодишњега овуства из Петрограда, постао веома паметан човјек и молио сам га ва опроштај свију глупости дотле почињених, а завјетовао сам се да се у будуће тако што неће десити, и, између осталога, запитао сам га, да ли бих могао доћи у Петроград 2 Он ми одговори: »Можеш доћи, али да будеш обазрив.« Тако ти ја напустим тртовкињу с брашном. Е-

_ (Наставиће со) |

Дневни Гријеби. и ње зе

= Слободно по'екандинавском. =

1. амаске сам ето опет „ бе Грдиш гријех учинио; Чисти живот човјечији Ја сам опет поврједио.

Тако данас, тако сјутра, Тако скоро сваког дана: Човјек грјеши, пада, страда,

А разум ме за то кара.

И савјест ме шиба бичем, На кољена грјешан-падам Челом хладну земљу тичем.

Из ока ми сузе теку

А на уста рујечи струје: Молим Бога свемогућег Да ме грјешног помилује.

Ва тим клечи, илаче, јечи И одиже очи небу = Милости се озго нада.

К Мајкић.

____ " · Манастир Рмањ,

сад да наведем овдје у цјелини ону српску народну причу у опису проте Билбије, која хоће да покаже, кад је и како је постао "И лИ По ико га : Је основао: Ево је: |

-»Био један човјек, који се два пута женио, а'од прве жене имао је. једног сина; пб имену Николу. Овај његов син удворио се својој маћији тако, да је “она њега веома вољела. Отац посумња у љубав свога сина и своје жене, па стане павити на то. Једаред његов син отиде козама бев ручка; а маћеха донесе му ручак и сједне

(Иаланнј : а |

покрај њега да га пошште. Отац је ишао да види, шта раде' њих двоје, те видјевши да је пасторак на крило маћехину главу наслонио, сумњао је да су већ њих двоје и неку саблаван учинили, прискочи п свога. сина невина удари ејекпром у главу и тим га ударцем одмах ш усмрти, гдје. Је“ ш закопан бид. Исте зиме дође неки чобанин, и на гробници а Николе вађе цвијет од руже; убере га, метне у рукавицу и донесе евојој кући. Тада исприча. етра какб: је у зимно доба, на гробници убијеног Николе, нашао цвијет, што му његови укућани не“ повјеро“ ваше. Чобанић; хотећи укућанима показати онај