Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Тако исто упуства како се воде протопрезвнтерске канцеларије, при протопрезвитерскшг уредима, у колико је то разлика од парохијалних уреда. Овдје се само излаже нужда и потреба, а писац стручњак знаће како треба и у каквој ће системи то све поређети. Мама је овде само цијељ да се усљед свега довде реченог истакне и увиди потреба такове једне „ручне свештеничке књиге " и да се због те потребе овај предлог од стране њихових Високопреосвештенстава господе наших Митрополита прими и усвоји. Оваку би књигу један стручњак који би нроучио наше махне и т хошребе за добру награду саставио н написао, а сваки би ју свештеник,

СЈтр. 13

богослав и учитељ радо купио и платио, јер би у њој сваки за се поуке у практици његовој нашао. I 1 . г. Митрополити би таку књигу прегледали и одобрили — награду писцу издалн. и онда би та књига тако одобрена код нас као закон вриједила. Овако би се дошло до правилности и једнообразности. Радио би на томе један, који разумије, а одузео би се узалудни труд и бакћање око тога свију оних, који то потпуно не разумију — па готова посла. Ово је код нас потреба, која треба да се попуни, и о којој треба да се мјерсдавни промисле. В. С. Поповић, протојереј.

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Проматрање живота Писма с Дру г Шесто У првом дијелу ових иисама изложио сам тп, сине, у кратким потезима живот свештеииков, показао салг ти, шта треба у главиом њега да краси и одликује, какав треба да буде његов живот и шта се захтјева од оног, који жели да се прими тог зваша. Сад ћу опширније с тобом посматрати живот свештенички. Почећу с ипташем: шта значи живити? Живити значи радити, дјелати на основу правила религије и морала у корист своју и ближњег; сваки је човјек дужан радити, да бп се одужио томе позиву. Тај рад је врло различан јер су многобројни и степени моралног савршенства у појединаца, а различни су услови и околности, који окружује .нл т де. Ипак сви .вудски радови дужни су да престав.вају собом хармонпју, сагласност у сваком друштву, удружењу и скупу л,уди. У опште друштвенн живот састоји се у заједничком и једнодушном рад\' свију чланова; ра-

I рада свештетшчког. ца сину. дио. ПИСМО. дови појединаца су врло различни, али су и тако чврсто међ\~ собом везани, да је тешко тачно одредити им границе и круг, у коме се крећу; радови почињу чак од оног просто механичког и чисто физичног труда иа све до највишег степена човјечијег мшшвена. За то свако добро уређено друштво дијели се на више класа, од којих свака има своје особине, по коме се и могу да разликују л.уди међу собом. Човјек се састоји из душе.и. тијела, па је и шегов живот по томе душеван и тјелесан (физички), а и рад друштва јавња се за то у два облика: умном и физичком. Умни рад свршује се среством мисли, које су обучене у ријечи, а физички материјалним трудом. Алн пошго ни један материјални посао не може постојати без мисли и обратно не може бити без мисли, без материјалног рада и дјелања, то се и не могу људи у друштнл' тачно раздијелити на оне, који мисле