Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 1 и 2
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 1б
има у себи снаге. Људп се разликују међу собом по величиии сиаге физичке и моралне, па за то п они кругови, у којима се човјек мора кретати, јесу врло различни и не једнаки. Ко има више снаге, тај бо.ље може и вршитп послове п обратно, а ако иокуша, да пређе преко границе свог посла и рада, он неће бити у стању радити, јер ће уништити или бар ослабити своје силе. Према околностима и мјесним условима парохије су V нас врло различне по величини и броју кућа и длтпа. — Далеко би лакше било и за свештеника и парохијанина, да је парохија тако уре^ена, да се свештеничкп дом налази V средини парохије; по то је не могуће уредити. Парохије су не једнаке, јер су мјеста и положаји земљишта не једнаки и не удесни за то. Познато ти је, да су главни извор за подмиривање свештеничких потреба тако рећи доброво.вни прплози и дарови парохијана, по том што је већа парохија, већи су н приходи п дохоци дотичног Ђвештеника. Али гдје је доходак већп, захтјева се више п рада. Сваки а особито младићи наклоњени су удобнијем животу, а на против гледају, да се што већма удале од тешког посла, који још поред тога није достојно плаћен. За то сваки и тражи такво мјесто, гдје ће моћи живити .вепгае и угодније, тражи мјесто, које доноси већи приход, а и не пада му на ум, да је с тим мјестом скопчана већа дужност II одговорност. Ја тн еавјетујем, да тражиш први пут мјес/го, које није врло пространо и у коме жите.кп принадлеже ако је могуће једној класи \" погледу њихова моралног и интелект\'алног стања, а особито још ак-о у (Нпста
дотичном мјесту нема припадника другим релпгијама н религиозним сектама, јер тада се можеш лако и брзо упознати са свима парохијанима и бол,е се можеш старати о њима, а то је и потребно свештенику. Не бтде ли парохија твоја врло пространа и велика, има ћеш мање и посла има ћеш више времена за чптање корисних књига. Надзиравање над л.удима, познавање њиховог спо.вашњег и унутрашњег живота непоходно је нужно свештенику, без тога не може он бити душевни .векар п добар иастир. Са иростим народом мораш и ти простије поступати, даби те онп могли бо.ве схватити; можда у твојим првим годинама не ћеш знати ионашати се према твојим иарохијанима како треба, алп то ћеш лако научити од ког старијег твог друга и V Христа брата, који је у близини твојој, у судсједству. Побринп се сине, да будеш близу таквог свештеника, да би ти он у сваком случају био на руци п да би ти дао добар и лнјеи савјет. И прије сам ти говорио, па ти и опет велим сад: жалосно је, ако човјек у животу своме тражп само звање, које ће му добре приходе давати, а не гледа, не пази, како ће у том звању приносити и добра, користи општој стварн и ближњима својим; свештеник, који с таквом ције.ви долази на своје мјесто, на првом кораку показује се недостојан свог звања и положаја. Изабереш лн ти у почетку себи мјесто, које ти је згодно за испуњавање твојих дужности и не обзирујући се толико на нриходе, који ће ти од њега долазити, бићеш добрим пасгирем, Бог и правда Изегова неће те оставити н напустити, а љубав твога народа биће свагда с тобом. [ће се.)