Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 18

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

њихово је материјално стање веома добро и изобилно, па се њихови свештеници и не брину шта ће јести и чим живити, док наше худо свештенство стара се како ће узорати и ускопати и друге потребе своје намирити. И ви опет не могосте одољети срцу своме јуначкоме, него почесте викати против свештенства српскога у Босни — почесте да га омразите са народом његовијем. Ади вам ја дајем тврду и поштену ријеч, да то никад — ама баш никад постићи нећете моки, јер народ српски воли свештенство и за њ' би главу своју жртвовао, а свештенство воли опет народ свој. Воли и опет велим да воли, а оно што сте ви разгласили, да је између свештенства и народа пукао некакав јаз, то вам могу слободно казати, да је измишљотина и обмана са којом ви као неки посредоватељи између свештенства и народа хоћете, да се истакнете. Јаз је пукао само између свештешпса и појединаца, који као што рекох, хоће и у олтару да диктирају, а не никано између народа и свештенства. Ми никад нијесмо за то били, да се наметне „намет на вилајет", па да се из тога свештенство наплаћује и живи у изобиљу, него смо ради (а још и данас молимо), да се наше стање побољша из онијех срестава из којијех се и до сад наплаћивасмо. Само та заслуга свештеничка треба да има неки правилни ток и ред, по ком би се свештенику оно што га спада уручивало као човјеку, а не да он купљењем својим понижава и себе и народ свој српски. Дакле ми ако захтјевамо, да се наши дохотци уреде и да их Влада потврди и одо-

бри, па се о њима стара и бригу води н. пр. како ће се свештенству уручивати, нијесмо с тим ни мало погријешили. Сна-с данас има право појединога упорнога дужника пријавити суду, па зашто и свештеник неби могао бар тако што учинити, да своју зараду добије, кад се већ друкчије неће то њихово несретно стање да уреди'? Разумије се, да се у таковпјем приликама неће никад доћи до ријечи са својим народом, него само са појединим личностима. Тако се данас чини свагдје и за свашто, па богме кад се тај гријех море укабулити код другога, нека се употрјеби код наплаћивања и свештеничких дугова. Кад душе трговачке, механџиске, државних чиновника и другијех могу то трпити, моћи ће ваљда и поповске Како се мора мухамеданском свештенству њихова заслуга наплатити и то још да хоџа и не дође на суд, него његов пуномоћник тако звани „мутевелија" ? Јест, али мухамедовци знаду уважавати и поштовати своје законоше, док ви високоблагородна господо на своје се блатом бацате. Ви правите јаз између свештенства и народа и понижавате свештенство српско. Него ми од сада нећемо да се осврћемо, на ваше крњаве приговоре јер ви не мислите, да представљате или заступате народ. Не, ми вас за то не држимо, нити ћемо држати, пошто сте ви само поједине личности, који хоћете само да вичете, неби ли ко ђоја стим на глас изишли, те да вас сматрају као какве знамените људе, који велику улогу у народу играју. Један млади попо из једне старе богословије.

Живот свештеника тсао цркветгог паетира са практичног гледишта.*)

У нашем извјештају од прошле године учинило нам се цјелисходним, да на темељу података, што су нам при руци били, изложимо главне предуслове за избор свештеничког звања, а сад нам је намјера, да у том важном предмету пођемо мало даље, пак да према задаћи, коју смо себи ставили, обиљежимо бар у неколико и самп живот свештеника као пастира. Извршујући ово, ми држимо, да ће чланак оваковог садржаја добро доћи оније свештеннцима, који су у овијем зе*) Из извјештаја срп. правосл. богослов. вавода

мљама рукоположени били, а нијесу при том имали срећу, да се за то претходно спреме помоћу онијех наука, које би их руководиле у свима одношајима њиховог свештеничког живота. По узвишеном дакле и светом звању, које свештеник на себи носи, и с погледом на то, да пред Богом заступа своју паству, а пред људима да представља божјег служитеља — свештеник се не може оправдати пред лицем Бога Судца, ако га у животу не руководи и прати божја благодат, у Рељеву ва 1889/90. год.