Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 47

славни цретци у разним тешким приликама са иајвећим самопрегорењем издржади са душманима ]>ади очувања своје вјере и своје народности. Данас, буди Богу хвала, таквих прилика већ нема, нити се ми имамо да боримо за очување наше вјере и наше народности са онаким нротивничким силама, с каквима су наши стари имали да се боре. Под закриљем основних државннх закона у нашој монархији, ми можемо јавно и слободпо његовати наше вјерске и народне особине, и имамо право на државну заштиту противу свакога насиља, које би се ма с које стране јавило. При таквом нашем данаш]вем положају, на нас лежн двострука дужност да будемо одани нашој цркви и народности нашој, и да удвојеном снагом од наших отаца радимо и настојимо о цапретку онога, што саставља наш понос и наш значај пред другима. ()ву нашу оданост према цркви нашој показаћемо данас тијем, ако будемо усрдно похађали свете храмове, ако се будемо старали о украсима црквенима, ако будемо настојали, да нам чим сјајније буде богослужење и чим боље обезбјеђено свештенство. Показаћемо љубав нашу према нашој народности, ако будемо настојали, да се народни обичаји свугдје чувају, да се српска књига свугдје шири, да се српски језик свугдје његује; ако будемо оснивали закладе за васпитање српских младића у средњим и вишим школама; ако се будемо старали о издржавању н нанредовању закладних српских школа за дјецу нашу; ако будемо пружалп помоћ младићима, који ће бити учитељи у српским мјестима, — једном ријечју, ако будемо дјелом засвједочавали ону љубав, коју рнјечима изказујемо, да гојимо према својој народности. Овијем ћемо не само одати достојну пошту нашим славним претцима, учврстићемо пред свијетом наш значај у садашњостп и зајамчићемо сретнију будућност нашим нотомцима, него ћемо узбудити према себи и поштовање других, који, видећи нашу оданост к вјерским и народним особинама нашим, мораће нас више цијенити и уважавати, те се односнтн к нама, као народу од значаја. Истакнувши вјереки и народни значај наш, ја сам тијем већ истакао и прве дужности, које према томе значају имамо да извршујемо; дужности свете н непромјенљиве, које су на нас Богом и прпродом наложене. и које кад не би

извршивали, гријешили би нротиву самога Бога и противу природе. Поред тнх дужности, вјера нам наша налаже н друге разне дужности јавнога значаја, од којпх двије ја хоћу да данас напоменем, кад први пут ступам у заједнички духовни живот с вама. Пзмеђу тих дужности прва је она, која нас везује према држави. Држава је наша једна од најнапреднијих, је]> се у њој његује све оно, што се у опће тнче грађанске добробити свију, п јер поданпцн њени уживају све оне благодети, које слобода може да даде грађанима. Већ као таквој, ми емо дужни вјерно одани бити нашој држави и свима силама нашима пастојатн о добру и срећп њезиној ; али као иравославни, ми имамо н поеебан разлог гојити искрену љубав према њој. Пе чинећи упоређења, како стоји православна црква у другим државама, ми имамо задовољство што можемо казати, да у нашој држави ми ужпвамо онакву слободу у исповједању наше вјере и онаку равноиравност уноредо са другим вјероисповијестима, о каквој су наши претцп тек же, - ву могли да нмају. Чињеница, да у нашој државп нема „владајуће вјере," има велики значај за нас православне, кад се сјетимо, какав је некада био ноложај наше цркве \ г овим предјелима. ()ва чињеница тијем већи за нас значај има, кад нам је основним државним законом зајамчено ираво, „да јавно п заједнички можемо исповиједати евоју вјеру, еамостално уређивати и уирављати своје унутрашње послове, посједоватп п уживати своје заводе, закладе, имовину и све, што је намјењено богослужењу, настави и доброчинству." х ) При томе, нри сиромашном нмовинском стању наше цркве у овој епархији, о државном се трошку у њој издржава средпшња епархијска управа, издржава се завод за васпитање свештеннчког нараштаја, подижу се цркве, зидају се куће за парохијско свештепство и потпомаже се свештенство за душестаратељску службу своју. Ако уз ово узмемо још у обзир, да иодлежи казни по закону свака уврједа, коју неко нанесе православној цркви, ми ћемо лако разумјетн, каквом приврженошћу и коликом љубављу морамо бити одани нашој држави. Са таквим одиошај ем нашпм к државн неразлучно је везана љубав и поданичка вјерност наша према освећеној особн }Беговог Величан*) 15. чл. основн. државн. закона 21. дец. 1867.