Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 134

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

им се чини: да имаЈу још мпого и много времена: да се сити науживају свакојаког уживања. Иа знате ли како они сами себе варају и то веома ласкаво у том рачуну'? Ево да видите: они, кој'и су млади, рачунају на старост — канда их је онај, који располаже животом и смрћу увејрио унапријед: да ћеду дочекати старост — те нибригеша о том: да немилосрдна т. ј. смрт нонајвише млађане жртве тражи, те се тако безбрижно и весело одају свакојаком гријеху, баш до саме неочекиване смрти! Они пак, који су већ доживили старост од 60 година, мјесто да се прођу гријеха, покају и опријатеље се са разгњевљеним Богом, они напротив рачунају на даљи живот до 80. г. и до 90. година. Па да се бар ограниче на ту тачку човјечијег живота, ипак би то нешто паметно од њих било. Али на жалост они тјерају и даље; јер износе из разних књига и новина примјере људи, који су стотину и више година. живили, те у тим слатким и милим по њих сањаријама постају много гори, окорјели већ у свом раскошном животу, шта вшпе и ако подлегну каквој опасној болести, никако и не помишљају да могу од ње н умријети, већ као за сигурно држе : да ће опет оздравитн; и све дотле тог кривог и фаличног правца држе се они, док наЈ - после већ не увиде и сами: да им нема даље ни педље једне. Па зар ви мислите: да онакови кад већ увиде да ће умријети, кају се у оном бар тренутку, што би им и то нешто души користило иред Богом? Ријеткп су — љубезни моји — они грјешници, који тако чпне. Већином они, ма да виде смрт пред својим очима, ипак више воле мислити: да ће их она и овај пут морати мимојићи, те да се опет попридигну и наставе свој неуредни живот, него ли да по- I

мнсле на Бога и на душу; те одтуда и настаје она велика њихова мука и очајничка борба противу смрти, која их напошљетку и савлада и свали им душу у пакао за ејет свима онима, који су подобни њима у животу. „Заиста је дакле, смрт грјешних људи грозна!" Дакле, браћо, нека се нико од нас не вара онаким мислима: о неизвјестности т. ј. самртног часа и тим подобнима, као што се је варао онај лакомисленик данашње Еванђедске приче. Напротив, нека је сваки, у свако доба спреман за смрт, а то ће рећи: нека се сваки вазда држи Божијег пута и човјечијег поштења; нека се и старо и младо влада кроз цио живот као што доликује православним хришћанима т. ј. у љубави с' Богом молећи му се непрестано и у злу и у добром, похађајућн уредно свету пркву и неоскврњујући свете Недеље и велике Празнике радом и то без нужде и без невоље, нашто се Бог много љути. У љубави и с' људима помажући по могућству оскудне и невољне; не нападајући, неоговарајући и не мрзећи на никога, па баш и кад ко што криво учини; има ко ће сваком за сваку погријешку судити и у овом и у оном свијету. Праштајмо уврједе н учињене штете, па и самом непријатељу; јер Спаситељ наш н Бог заповједа нами: да љубимо и непријатеље своје, као што и пријатеље. Овако пак богоугодно жпвећи, не мојмо заборављати ни по што на смрт, и будимо вазда чистим и поштешш животом и радом припремни за њу, јер не знамо у које доба она долази, као што то нам и сам Спаситељ наш препоручује у светом јеванђељу говорећи: „Будите готови; јер у кој'н час не мислите, долази син човјечији."

Босанска црква з; По домаћим п страним извс Ја ако сам и казао да је концентрисан рад Мплешевачких калуђера био „пос.Беднеје издиханије" цркве оосанске, н.ених стројника и крстјана, ја опет нисам ишао на то: да коме будем коловођа у тој још не расвјет.неној азили вјере православне. Ја не тражим акламациозно признаше чи-

врнјеме краљева. [ма, пише Монах Генадија. таочево, ал своје мњење отворено износим конфундирати. Имајући на уму да је о овој теми научно писао иокојни Б. ПешраиовиЛ , којим се и ја доста служим, ја гледам да мој овај чланак спрам његове научне расправе буде само циклусна компилација,