Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 152

Св. 4 и 5

вих кланица и никакове неге, па да многе, који иначе често прагове ханова обијају не упутиш да више пазе на стоку, да је чисто држс и ваљано негују у опште. — Нмаде и крмних биљака, као дјетелине, које би се настојањем свештенства брзо увеле у ред пољскијех усјева, јер би се о њиховој великој користи сваки сточар за кратко вријеме увјерио. Тијех и многих других сличних мана, што се како у пољу тако и на дому нашијех тежака на први поглед опажају, није могуће све овом приликом споменути али би их наши свештеници најуспјешније могли искорјенити ваљанијем поукама, — и то као што рекосмо, — узгред вршећи своју главну дужност. Држимо да се свештеници не би огријешили о црквене прописе, кад би се у својијем проповједима кад и кад дотакли и пољопривреде. Проповједи, у којима би се дотакли пољопривреде, могли би као и оне којег другог садржаја украсити врло лијепијем цитатима из светога писма. Поуке у том облику држимо да би врло упливисале на народ. Свештенство појединих протопрезвитерата почело је у најновије вријеме држати свеиггеничке сједнице. Имали смо прилике да присуствујемо тијем сједницама. које су се често држале баш у средини самог народа, па виђесмо како се силаи народ искупи око својијех пастира, да чује од и.нх ријеч божију и корисне поуке у моралу и религији. 0 цијел>и тијех сједница писаио је већ у „БосанскоХерцеговачком Иегочиику" те би имали овдје само то навести, да се у програм рада тијех сједница уврсти још једна тачка, т. ј. да се народ том приликом бар ријечју поучава ваљаном пољоиривредиом раду. Ово би такођер нешто допринијело, да се бол>и начин рада што више у нашем народу одомаћи. Познато је да се удруженом снагом постизава добар успјех и тамо, гдје појединац није у (Настав!

стању никако да га постигне. Ово се свагдј е доказало па и у пољопривредном раду. С тога се и пољопривредници удружују оснивајући пољопривредна друштва н подружине, којима је цијељ да испитују пољоп]зивредне прилике дотичних покрајнна па да на темељу тога отклањају сметње, које стоје на путу упапређењу њеном. Такова друштва старају се о распростирању савршенијих пољопривредних справа а и о том да се исте у самој земљи израђују. Из ирихода друштвенијех досуђују се награде онијем пољопривредницима, који су ма у којој пољопривредној грани завели напреднији начин радње или онима, који произведу најбољу стоку или који други домаћи производ. У ту цијељ приређују пољопривредна друштва изложбе, трке нтд. Често се изашиљу од стране друштва стручни пољопривредници да поучавају тежаке бољем раду а приређују се и јавна пољопривредна предавања и потпомажу они стручњаци, који држе такова предавања по разнијем крајевима земље. Издају се популарне књпге за распростирање најнужнијих пољопривредних знања. Пољопривредна друштва старају се да се у ред усјева уведу и оне биљке, за које се зна, да би у појединијем предјелима добро успјевале и много допринијеле пољопривредном напретку, па у ту цијељ поклањају или за мале новце уступају својијем члановима ваљано и чисто сјеме тијех биљака. Цијељ овијех друштава је као што се види врло племенита и корисна па с тога и виђамо да се свугдје, гдје се озбиљно на унапређењу пољопривреде ради оснивају и множе, а да им се посао олакша иде им на руку н сама државна власт, потпомажући их и морално и материјално. II у нас имаде такијех друштава али врло мало, с тога би дужност и нашега свештенства била, да се заузме око оснивања нољопривредних друштава, па да и наше свештенике видимо, као и оне у другијем земљама, како у њима часна и прва мјеста заузимају. Тамо, гдје пољопривредних друштава већ имамо ваљало би да су наши свештеници међу првим члановима њнховијем и да се својски старају за друштвен напредак. ге се.)