Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и 5

Старине. Писмо св. цариградског Синода Приопћио Дионисије Миковић*) Кад нешто чему се скоро недаје важности. нли на наш у оправдану срамоту труне под прапшном, — може да баци свјетлост на коју год тамну тачку наше српске историје, приопћујем ово писмо! Оно нам неказује нешто што није давно крвавим словима написато у српску псторију, али опет, како моја маленкост мисли, није без интереса. Свети Синод, пишући поштовања достојно писмо, није ваљда знао или није хтјео знати, да биједни српски свештеник мора дијелити судбину муко трпног свог народа, па као вијерни пастир који „и душу своју полаже за овци", у нркос светим правилима предшачећн му мачем и пушком у руци, и са крстом часним, у обрани милог огњишта, снпјет.лог образа, свете вјере и драге слободе! Он је то морао; његова српска контрода, чиста савјест, то му налагала; налагала: да се бранп, даспасе себе и своју живу цркву. Зар би могао: „добри пастир" равнодушно гледати да му курјаци повјерено стадо разгоне и даве?! С' каквим би образом српски пастир изашао пред Милоша? и како би могао приказати неумитном Господару цијеле васноне са: ; .Се лз-к >< а^ти ,ии днд! ?" Брига светог Синода да му млађа повјерена браћа одговарају сходним правилима, врло је похвална, али ће околности оправдати српског свештеника, што носи: „пушку н брије браду". Писмо гласи: _Пр(,иудрм1Ши и перк^иши и нлчллн^шн кг е п л рЈЈА р л ш к О П р И 3 р е Н ( к л-а члдл к^к еоголгк ниши <1106(3нла длр^к к&дн кл.И^к Л1ирт» ш гошодд Бог<1 и Сплгл ндш(гш. Слдл три годнне и покнше к-жо рлз&.и^; нишл к(,шкла н

кјмжгкна Ц(ркокт» плтриклни клко клши троицн г10п0ки то ест-к поп-к 1;8ро н поп-к клго и попт» /Идрко ејз - к Ерлд! и шетл од-к (6,10 нд к,1о (д п8шкл,ил. по то злкончк Н1ДЛКД и НЛ ,ИИрАН! кои знлклт-к КННГЛ ДЛ НОЈИТ-ћ П&ШК! колнкле киш! н горе н к^ззлконне злконо длкц^лгк јкаш^еннко.и-к гр^-к дл но(нтт> п8шк( ш никоа к^рл нл тЈ>рцм, нл екрен нл ер.жнн тна и^о злконг нл јкоа к^рл длклт-к тлн ниуок-к /тлжни, плкт» [коа крлдл н (КрНК) коа И/И-к (кк(рнл н нжро^к^ш^нд л кл.иолн Хри(тилн(кн злкоНОДЛКЦН. ВнДИТ( КЛКО ПИШ! 1КАТ0 (Клнг(,же ЗЛ ЗЛКОН-К ДЛ к8д(,И0 ,И,10Г0 ,и8ч(НН и по злко иК ДЛ ^ОДН.ИО КЛЖ! НЛ ГКАТО !КЛНГ!,!Ие 1КДТН ЛП01Т0.1-К н (клнплнсгг /ПлрКО (КАи1,!НИК0.И-К КЛ.1А ДЛ ЈСОДНТ-К И ДЛ ПрОЈК^и^ЛКЛ^ТТ! ,инр-к и дрКги урштилнн дл прогк^тнт-к л ки к' .и-^гто (к^ТЛ01ТИ по Т !,ино (ТН ИЛрОДТ« КОДИТ! и тлко н 1л.ин ^"0ДНТ( и ш (ТЛКН(Т( ШКЦИ НЛ КОЛКТх длги ади и ш КЛКоћ (т! нл (Трлшни (8д -к Еог8 ШК ^тћ ДЛТН ЗЛ Пр!ДЛНОе КЛ ,и"к (тлдо н^гоко кое (л.и^к Хри(Тоск (коек> крокно нл кр!(т-к и(к8п1Ш. СО горе то,и8 кои нжтрлклл пр(длное е.и8 (тлдо Хрн[токо, плшт( дл н! погнен(Т (, нели знлете КЛКШ гокори ХрИ (тоск Н( уКОИТ !(а Ш ГбНКЛКШ^ДГО КЛ .и Т"6ло но ш укнкдгеи^лго кл.иг дКшХ, то е(тт» н!кон(А КНШ! ЧМОК^КЛ ИО Еогл. Того рлди КЛШ!Г0 п !рКЛГО ПрЕ(т^пл!н|а : ндшл .инлогск Лр^(ереи (кл и к(јл!н(кл Сннод-к (,инлокл (а нл клск н шко кл.ил шпрои(,лкл, тое(Т-к п(рко попл "ћ ^р^ н п0пл Кл(8 и попл /Илркл ii кс^.ит! прлко(ллкни/и-к ури(Т1лно,и шпрош^дкллто дл (8 шпрои!,(ни ш Гоподл Богл (К !д !рЖИТ (,1а И дк !рЗЛНН ш Гр ^кокил К ,|!ткл е(У [лдл н шпУш^ни н дл н.илт-к .иолиткл н кллгомок-к шд-к (ки (К!тцн: ш тж Еогоношш Отцн фркокнкнн, и попоки.ил длкл.ио доп^и^ше дл но(нт-к (штрд^ил-к дл крш^дкдтет-к и дл кенчлклет-к и дл (л^жит-к ( катл л(тУргил н причкчикл и дл про^к^и^дкд нлродт» нлш( (тлдо н Хрн(Токи шкцкш и по ,иежд8 клск дл ижлт-к .инрт! и лжлоск н ,иежд8 прочи Хрттилнолск и нрочн тСрнсгнлнн дл и,илк> (кои.и-к (КАи^ннко.ит! ( как У зл ( л $ г 8 и д8п» Е(3-К (КАКОГЛ ННЛТЛ II рОПТЛША 1ДК0 дл прн.иУт-к клдгомок-к II тлко дл прлкнт( О НЛШЛ ЕЛЛГОМОКЖЛА члдл клко ш,окк1 злпок"(;дл нлш-к кн^к^л^ншн Ггнод^к н дл к8д(Т-к кллт-к длрг и ,иило(Т'к шд-к Го(подл Богл (К(д(ржит (,1а н ш нлск .но.жткл и кллго[лок-к н шпрош,(ние гр^уокт! кт> кс6ј (" К кнск. Л.инн^к. ЛШ.ИЛ ,1!ЦЛ Л\'г8(ТЛ

*) Писао јест управнтељ српско-православног свето ГеорГијевског манастира „Бање", у вароши Гпсну, Боцп Которској. У реднпшт во.