Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 180

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 II 5

Орпска црква у селу ..Шллпшу" Описао: П. ( Између 21. парохију, што бањалучком протопрезвптерату ирипадају — врло лијепа и романтична села заузима парохнју звона „ Шљивно". Истина Бог, поменута је парохија доста малена јер се састоји само из три села: Добрња, Шљивно и Зеленци. У та три села имаде 126 кућа. Парохија ,,П1.Бивно а граничи: са сјеверне стране парохијом „кољанском", јужне парохијом „лусићком", источне парохијом „рекавачком", а са западне стране парохијом св. обитељи „Гомионице". Све поменуте парохије припадају протопрезвитерату бањалучком, а по раздијељењу политичке власти котару бањалучком. У парохији „Шлшвну" станују сами Срби православне вјере. Они су здрави и марљиви у тежачком нослу. До старинских срп. нар. обичаја држе млого. Као што је дан-данас свугђе Србин тежак — а богме у онште свак материјално малаксао, тако су и жителлг номенуте парохије доста опотребнли, ма да. им је земљиште доста плодно и за тежаклук згодно. Од старина, колико сам могао разабрати имаде: у селу Добрњи бријег, који је од прилике 485 м. висок, а на истом бријегу нмаду знаци, да је ту бир-земаннле био какав град или фортица, Околни житељи тај бријег зове „градина" И дан-данас позна се опкоп око речене „градине". Сама „градина" изгледа баш ко каква изгорелина. Ниже градине на једној њиви — званој „Плазај" буде сваке године на бијели петак, српски збор, гдје се силна Србадија искупи. У селу Зеленцима имаду двије — три развалине. Веле да је ту био град краља Зеленка, па да је и данашње село Зеленци добнло име по поменутом краљу. На номенутнм развалинама налазило се је старинског посуђа и оружја, 1 ) У селу Зеленцима има један крст, т. ј. нагробни камен, који је од прилике 130 дцм. висок, а 50 дцм. широк, од простог је камена, нема на њему ннкаква натпнса. Веле, да је један Србнн у том крсту нашао снлне новце, а приповиједа се овако: „Био је један сиромашак, те нигдје под Богом милим ништа није имао. Унраво у *) Ако Бог да здравл»а — намјеравам село „Зеленке" тачно проучити са сваког гледишта и у „Гласнику" зем. музеја на јавност изнијети, Иванчевић.

и свечаност при оевећењу звопа. . Иванчевић. очи св. Ђурђа свог крсног имена пође да дијете прода, те да крсно име прославп. У путу сједне и превари га сан, те заспе. У сну му се нешто јави и рекне му, да иде к' поменутом крсту, те да ће наћи новаца; што овај сиромашак и учнни — и збиља нађо и весело се врати кући славити своје крсно име". У Добрњи на југо-западној страни налази се вода, која се зове „Кадина вода". О имену исте воде народ приповпједа овако: „Играла се дјеца код говеда, па ти једном пзаберу између себе једног као кадију и овај би свнма за све судно. Скуп им бијаше код поменуте воде. Тај ти њихов кадија осуди једно дијете на вјешала, те га збиља и објесе. Родитељи тога дјетета туже дјечињег каднју али му суд не учинн ништа. И од то доба доби име, „Кадина вода". Сад око „Кадине воде" има читава хрпа кућа и изгледа као једна махала у вароши. Званично се свакад у уредима пише „Кадинавода". Народ то мјесто око поменуте воде зове „логор", јер су ту с почетка били војници (по једна п по компанија), а и сад има десетак, што бараке чувају. „На „Кадиној води" стоји жандарска пошта. Туда води главни друм из Бањелуке у Травник, а и пошта туда иде и на Каднној води стоји 3 сахата. На југо-западној странп „од логора" односно „Кадпне воде" */ 4 сахата далеко, а у селу „Шљнвну" на једном повисоком бријегу налази се стародревна црква — храм св. Благовјештенија, Поменута је црква ио народном приповпједању прије 150 годнна прављена, а правио ју је блаженопочивши Мпхајло Кудузовић бивши парох данашње парохије Шљивна и лусићке; и сад из поменути парохија долазе титори к' истој цркви. Који је владика поменуту св. матер цркву освештао не зна се. Божествена литургија обавља се на освештеном „антиминсу, на истом „антиминсу" стоји 1837. год., а од ког је Архијереја нотписан не зна се. Црква је 9 м. дугачка, а 7 м. широка. Унутрашњост исте слабо је урешена. Мјесто гдје сама св. мати црква постоји јесте лијепо и романтнчно. ()ко цркве земљиште је честитога грађанина града Сарајева и пресјед. срп. општнне у Сарајеву г. П. Т. Петровића, Е, бн Бог дао,