Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 280

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. С и 7

лоја јагањчева! нећу крви од козлшса п јунаца. Непријатно ми је, кад полазите, да се иокажете преда мном: јер ко је то тражио од вас? 1Трестаните газити по дому мојем. Узалуд ми приносите пшенпчно брашно, мрзак ми је дим од жртава ваших. Не трпим младина нп дана великога; постове, дане покоја и празнике ваше мрзи духпа моја." (Исаија 1, 11.—14). „И тако је Господ укинуо то, да би нови закон Господа нашег Исуса Христа без ига неопходности представљао право човјечије приношење. Господ нам говори: „Жртва је Богу дух сакрушен, и срце смирено неће Он уништит". По томе смо, ми браћо, дужни вјерније испитнвати оно, што се односи на наше спасење, да не бп иротивник никада могао имати приступа к нама и одвратити нас од нашег живота". У другом дијелу посланице св. Барнава предаје учење о двама путевима живота. „Два пута су учења и власти, један је пут свјетлости, а други таме. Но велика је разлика између та два пута. На једном су постављени свјетоносни анђелп, на другом пак анђелп сатане. Бог је Господ од вјечности до внјека, сатана је почетник времена безакоња. Иут свјетлости је слиједећи: Ко би хтио тијем путем да достпгне опредијељено мјесто, тај је дужан тежити њему посредством дијела својих. Буди прост срцем и богат духом. Пе дружп се с онима, који ходе по путу смрти. Одбаци све оно, што је неугодно иред Богом,

презнрн свако лицемјерство. Не остављај заповнједи Господњих. Не узносн се, него буди смнреномудар. Но присвајај себи славе. Не предузпмај зле намјере против свога ближњег! Не дај души својој дрскости. Не буди прел.убочинац, ни крвник дјечији. Не изговарај ријечи Божије с нечистотом. Не пази на лице, кад имаш ма кога да обличиш у грјеху. Буди кротак, буди спокојан. Не буди наго на- језику, јер уста су вигови смртн. Презири лукавог до крајности. Суди право. Не проузрочи неслогу, него прими[>уј и саглашавај оне, који се свађају. Не приступај молитви са злом савјешћу. Ето, то је пут свјетлостп!" „Но пут таме је искривудап и пут проклет-. ства, јер то је нут вјечне смрти и казне, на њему се налази све оно, што губи душу људи. Овдје је идолослужење, дрскост, надувеност са својом моћи, лицемјерство, дволичност, прељуба, убијство, грабљивост, гордост, вјероломство, лукавство, злоба, поносптост, злотворство, врачка, лакомсто, небогобојажљивост. Овдје се палазе гонитељп добрих, мрзећи истину, љубитељи лажи, који не признају да треба враћати добро за праведност, који се не прилагођавај у добру, који бдију не у страху Божијем, него у злу, брзп на хрђаву ријеч, тлачитељи потиштепог, заштитници богатих, неправедне судије сиромаснма, у свему дакле грјешници." иће се.)

0 прославп стогодпшљпце Спме Милутиповића-Сарајлије.

Сви народи имали су и имају својих великих синова, великих ио својим дјелима и по свом животу, јер је овај био посвећен срећи и бољитку њихова народа. Дужност је свакога народа да своје великане поштује, да н.ихова дјела уважава, да с благодарношћу спомнње неумрла њихова имена, али и да шљедује у свом животу њихову примјеру. И српски народ мора се сјећати својих заслужних спнова; мора испуњавати ту дужност јер је она врлина, којом се поносе и којом треба да се поносе пред свијетом просвјећенијих народа. Зна ли један народ поштоватн такве људе, показује да је и достојан њпх, показује да тежи

за својим културним напредовањем, за усавршавањем у добру и племенитости. Срби Сарајлије, вјерни овом начељу склопнше одбор, издаше проглас на сво Српство, на сво Славенство, да се по свима њиховим крајевима купе прилозп за подизање споменпка н оснивање закладе у спомен заслужном Србину Сими, чије ће име, живот и рад свагда свјетао бити у његову народу. То њпхово предузеће добило је дозволу и одобрење од Бис- Зем. Бладе прије, него што је нроглас раздат народу. Главни одбор за ту прославу у Сарајеву намјерава, да од скупљеног новца подигне споменик на једвом лијепом мјесту у Сарајеву или да оснује закладу,