Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 6 и 7

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 307

4. Јпкта Чавић из Јагодића Д. Б. епар., рођен 1867; 5. Милан ЈЛиљак нз Поблака, Херц. Зах. епар. рођен 1871. са врло добрим успјехом: 1. Видак Вишњевац из Бишњева, Херц. Зах. епар. рођен 1869; 2. Висарион ЈЈеш/ровиЛ из Нове Вароши Херц. Захум. епар. рођен 1871; 0. Сшјеиан ДЈаренац из Влаховића, из Херц. Зах. рођен 1869. 4. Цвијетин ЈПовиК из Вел. Оборске, Зворничке епар. рођен 1870. са похвалним успјехом: 1. То.мо БратаиИ из Фојнице, Херц. Захум. епар. рођем 1871. 2. Димжарије Јевђовић из Голеша, Д. Б. епар. рођен 1869. 3. Јован МарјановиЛ нз Дубовика, Д. Б. епар. рођен 1868. 4. Ћорђс МачкиИ из Раткова, Д. Б. епар. рођен 1869. са добрим успјехом: 1 . Ј Ј увим БубњевиЛ из Лакташа, Д. В. епар. рођен 1865; 2. Лешар Варница из Слатине, Д. Б. епар. рођен 1867. 3. Сшеван ВасиИ из Високог, Д. Б. епар. рођен 1869. 4. Јово ЂокиИ из Биоча, Д. Б. еиар. рођен 1869. 5. Обрен ЛазаревиИ нз Мокрпна Боко Которске епар. рођен 1870. 6. Ра<)с МилошевиЛ из Ппскаваца Д. 13. еиар. ]>ођен 1865. 7. Леро ЛоповиЛ из Јединова Луга, Звор. еиар. рођен 1869. 8. (Јаво РађевиИ из Бањелуке, Д. Б. епар. рођен 1869. Члан утемељач српске читаонице у Бањалуци 1Бегово Високопреосвештенство АЕ и Митрополнт Дабро-босански Господип г Борђе Нпколајсвић дописом својим од 11. јула о. г. број 1274.. којег је упутио иа „одбор српске читаонпце" у Бањалуци, уписао се је за члана утемељача те

к срцу ваш родољубиви позив у допису од 1. јунија о. г. као п достав,пена ми „правила српске читаонице" — радо се одазивам, и у име тога а сходно §. 3. речених иравила, шаљем данашњом поштанском напутницом 100 фор. а. вр. као члан утемељач, са жељом: да та корисна установа — српска читаоница под управом свога одбора и свјесних Срба грађана, добрих Хришћана, у свему нанредује; да достојно и поноспо својој узвишеној цијељи одговори" и т. д. Дар цркви. Високопреосвештени Митрополнт господин Ђорђе Николајевић благоизвољео је даровати 50 фор. српско-православној нопоподнгнутој цркви у Варешу, у име набавке звона. ОТаликанској цркви. У новом француском часоппсу „Ггапсе с! Ви881е" (бр. 1.—7.) штампан је низ чланака историчко-догматичког садржаја, у којима се у казује на иотребу оцјепљења француске католичке цркве од цркве римокатоличке и њезине видљиве главе— папе. Писац тих чланака, — наводећн историчке доказе за то, да је римокатоличка црква у многом одступила од правог учења вјере, и да је навлаш у пошљедње вријеме у лицу својих иреставннка самовољно прогласила неколико новијех догмата, — напомиње свјема французима католицима, који су заинтересованн религиозним иитањима и који љубе своју отаџбину, о ностојећој већ чисто нацијоналној, галиканској католичкој цркви, која је независна од папе и кардинала, који се у пошљедње врпјеме иочињу мијешати у политичке послове, 1 ) и која не прнзнаје римокатоличких догматичких и обредних новотарија. ,.Већ читаве опгатине", вели писац к францускпм католицима, одијелише се (сШаећеез) од римске цркве, само на несрећу учинише оне погрјешку тијем што су примиле протестантизам умјесто да су прешле у табор галиканских католика. Кад би оне биле боље образоване, не би се оие тако превариле. Но да се слични случајеви не бп поновили, и да би се напошљетку и

*) Работа кардинала Лавижера, који је настојао да докаже, да је нужно да се вшне католичко духовенство измири с републиканским устројством државних послова у Француској, у почетку ове године добила је од пагге потврду и измирење је учињено. Услијед тога католичко духовенство, по заповијести из Рима, као што иримјечава лист „Ргапсе А+ I? Г> есЈо" пичпппт..! — -