Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10 Б.-Х. ИС III. Ев.гаристнчне звјездице. Свега их је пет, а на двије напиеано. Си(0 ГК*ЗДИц8 приложи СИЛ10 /ИИлЧТОКић фочнћ и ГМрРКД р&јНТЛ к8к>Н^.ИНСКОГЛ КЛ^рЛЛ1 КЛК(ДЖИ( ПрЕСКЕТИ^ ЛТЛТ(рн Н Л 1774. Ј *ј* 6 е ЛГЛНЛЦТ* БОЖ1Н КЛ З (Л!Л!И лтнро КОГ^КТчН пришлдши : ист.1 кр^8 идеже ке штром«. 0("/Л зкгздицл и!,о /ионлстирл го/иГшннцј грЛ/МТк к г к К^ДзНИЕ БЦЕ СКОКЛК) ^01'рл .11(0 КДО ^Л СКОИ СПО/ИЖ кт^/гкто ;• сл —1722 нџл Гк)шГ —Јуна 19. IV. Аитимиси. На јсдном јо заппсапо да га јс 1830. годнпс освстпо Самоконски Митрополит Пгњаптје. На друго.м јс: један запис босанском глаголицом, а црквепословенскпм словима која су због влаге пстрвена те сам једва номоћу воиггане хартпје. неколнко рнјечп прочитао: СО гкатнга Лнтн.икск . . . :г.1 . . . про . . . оцд . . . лУх ,Л • • • Р^ ко| ° ' ,,||( гдинд . . . /Нн ,ПКОКн|| , . . Лрр! (К . . . ск ,гк'Ј'0 ГДН( 1739. -ЧЦ.1 18, шд 11. Овај запис могао бн се онако прочитатп: Оевјатжја анти.иие (избрисано па неразумњпво) у име оца и еипа и свјатаго духа рукоју меие госаодина мгтрожолгша Мелентија МиленковиЛа, у цркви Архангелекој Сарајевској. Бпло је лето господње 1739. мјесеца 11. јула. Овим је сад иснрављено поиа Новаковпћа погрјеншо читање, јер бјсше прочитао: ,1-(ст,1к гд.1к 1739. -иц,1 |8нил 4. а за другп натппс нпје ншнта нп спомињао. Ако се узме у обзир мучан посао око читања тога антнмпнса и Новаковићево кратко бавлење у манастпру, онда сам ја преко свега што сам се гдјегдје мало на његов опис .љутпо, онда сам велим, врло захвалан Јовп Нонаковићу што је он п онолнко о Гомионпцн писао. На лпјевој страни тога антимиса нанпсано јс два редка врло хрђавом босаиском глаголицом! Пнгд окл пнгл кХкол гер ши ок из"к го ринжт поС!Д(| рнкд НОКИ 1741. НГЛИЛ УрА ЈТИНОе ПИ!Л гор пр( (КО X Д&Ш&0 ПрНЛОТ*.

^ОЧНИК Стр. 373 Овај је антимис нехотице нрп богоелужеп.у пзгорпо п оида је у мјссто тога прпложен нон аитпмппс друпг. Овако се чита: Писа. ова писма Вукоја ГсршиИ. Овиј изгоре жртвеиик. Пос./ије дарива нов 1741. Лсаијк Ћурђа Отинојсви&а. Ииса (< бећа) горње и аред своју душу приложи. Антпмпс је дакле прогорео калуђер Исапја па је мјесто п,е: а обећао, па и •куппо п ирпложпо нон, ал како нпје зпао ннсатп то је за њега сна ппсма напнсао ђак 1>\ која. На треће.м антимнсу нема пппгга паппсапо, а ппје баш пп старп. Сребрен крст. Окогао га је годнне 1 <>71. Силвестар Мплешевац. Натпис са онога крста описао сам напрпјед. \ I. Петохлебиица. Сна је од руског сребра, а лијепо нзрађена са трп чашнце тт снећњаком као трикпрпје. 1776. Го /ИИОНИЦ ^рЛ.И КОК(ДЖ('( Пр([К(ТН,1 Богородици снштиликницл прнложи лнл к^коЈлк.ккнћ-к трУдо.и ер0 .1(0НЛ1СЛ (Т (флнл. "ГрИКЛ^ ОуНЛ.ИЛ!ТИрг КЛ ЈСрЛ.ИТ. КОК(Д!ННА когороднцн Н прито декн ,11Лр[Н 8 ГО.ИНОННцХ ерО /ИОНЛ^ П'(флн л\[год пл^рошлшкн-ск. VII. Чираци дуилири. Стоје оба пред дверима, а кованп су од масивног месинга: Прлклж У к(н(цш год л\[го(—1(7;). потр8ж: гнл !Т((|). КЛНОК : !(Н (КАТННК /Ионлсгнрл ГО.ИИОНИЦИ. VIII. Дрвени крст. Кад сам читао прни опис манастпра Гомионице овај ме је крст највнше занимао, јер је оппспнач пз уста бнвшег игумана Партеппја Давпдонпћа слуптао: да је у онпм годпнама кад је Босна окуппрана дошао неки капетан Србпп у цркву, п кад је крст целнвао нудно је игуману за њега 50 форпната и златап крст мјесто тога дриепог. Ја сам разбијао главу свакојакпм мпслима о томе дрвеном крсту п Србпну капетану којп га је хтјео златнпм замјенутп, писам могао из Новаковпћевог