Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 44б

ХрИстос страда за род људски. Разапеше га . . . Умрије! . . . Али славно уста из грооа. Оде на небо и сјсде с' десне стране Бога Оца, да гледа избављени род људски, да га благосиља изобнљем своје милости . . . Отворимо Евап1јел,.е . . . Нема ријечи која не велича славна дјела великог учитеља над учитељима Христа Спаситеља; нема ријечи, која нам не би показала стазу и пут, куда да идемо, тер Он сам каже: сам иути : истина и живош" .' . . . Он је источник благом дјелу. Врело, које не пресутује. Христове ријечи величају Бога и сву васељену . . . Да се дивимо, да величамо, хвалимо, славпмо и узносимо свете ријечи и дјела његова света. „Воз/инт( нго /пое ни »кс, заповједа Христос, „НГО КО .406 КЛИГО И Кј)!.ИА .1106 гПГКО егтк" (Мат. 11. 29—30.) Ето благијех ријечи (савјета) Христовијех, да је терет његов благ и лак. Он тијем храбрн своје ученике, да се држе чврсто, да не клону у закону и дјелима његовим (Божијим). Пророк Давид нјева: „Днкнл скнд-бшА (закони) "ГкОА, !!ГШ ридн ШИИТЛА (пзвршујв) Д&ф.( - ИОа". (Псал. 118. 129.) Зато по закону Божпјем треба се управљати због достојанства Хришћанскога. Свети Лав говори : „Познај Хришћанпне, твоје достојанство, и ноставши једном учесник Божијег јестества, не мој се због гријешења понижавати. Имај на уму, какве Си ти сдаве члан и од какве си ђавоље власти ослобођен и дошо си у свијетло Божије царство." Достојанство- треба, да се огледа у сваком добром дјелу, а особито достојанство учитеља у народу, треба да је узвишено — свето. Учитељ 1е у народу особа, која има уважења, који се поштује, слуша и пита за разне савјете. Учитељ је у народу с' религиозног гледишта душевни љекар, који треба, да иснитује све болести својијех оваца, те да им, што више буде у помоћп, да их лијечи и лијеком пзљечимим, лјеком, да се ране униште — да их пестане. То захтјева од нас и Спаситељ. Казао нам је, да се ни једна овца не смије изгубпти, јер смо ми за сваку овцу одговорни.

Па и ми са благом вољом, чистим срцем, иуном надом : треба да извршавамо Његов' божествени закон — установе; јер ко се једнако и од срца стара, да извршује Божији закон, добиће за свој труд од Бога награду, на и ако он не види напредак у томе: „Кшждо !кок> жзд8 пржлнт-к, по :ко(.иУ тр8д8" (I. Кор. 3. 8.) Учитељ треба да упућује народ, да буду добродјетељни и да сву наду полажу на Бога. Тада ће им битп миле биједе и невоље на земљи, кад од свег срца л^убе Бога (Рим. 8. 18. П. кор. 4. .17. мат. б. 10.) Тада ће у својој души осјећати : „лшр-ћ БожТн пр!КО(^одАи кгак-к удп." (Фил. 4. 7.) Добродјетељ је потребна сваком човјеку, а особито народном вођи, она га диже на висину, јер добродјетељном човјеку људи вјерују и уважавају га, с' њиме свак радије свашта предузима и договара се . . . Добродјетељап је човјек задовол>ан са опнм што му је Бог дао. (Фил. 4. 11—12.) Добродјетељан човјек свако добро дјело љуби и уважава. Разгледајмо живот великог учитеља — Христа. Заиста сав жпвот његов није ништа /1руго, већ велико и непрекидно дјело љубави. Које као Христос трнио клевету, злобу, подсмјех; често и од онијех којима је добро чинио? Па зар је он то морао чинити? — Не, брате! Он је то чинио нз превелпке љубавп према Оцу н роду људском. А из превелике љубави и посла нам Бог свог сина; јер Бог: „Скпм (ко(гш ш пофлд -к ; но 3|1 н,1п> кскЈс -ћ пјкдд.п! его еггк: клкш У&О! II! Н СК ННЛ1'К К(а НИЛП1 ДЛјЉтТ! (РиМ. 8. 32.). „ЈБубав" каже св. Јован Љествпчник, по својству своме, јесге уподобљене Богу . . . (сл. 30." 7.) Учитељ у народу треба да је љубав за све . . . јер: „ љубав се љубав.пу стичс!" ЈБубав је врлина, која одликује човјека од нечовјека. И у томе погледу учитељ у народу нмч велики углед. Па и он сам треба да сије љубав; а ако је рад, да му сјеме добро роди, треба и он сам, да љубав у себи има. У внјеку, човјека може много нешта снаћи, али он, ако је прави Хришћанин, он ће се лако биједе ослободпти.