Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 471

Благо теби, Блажуј село, До сада си пусто било, А сад си се са просвјетним Српским храмом окитило. А од пјесме те веселе

Из тог' храма сад ћеш и ти За род мили борце слати, И из твојих гора истом Сад ће вила запјевати.

Одјекну ће кргане горе И одј ек Ке одговрит': „Слава т' српски добротворе!"

Сарајево, 13. октобра 1891.

Б. Черовић.

На гробу Симе Мнлутиновића, Сарајлије.

Кад је Српство — то не бјеше даино Мач потргли за слободу славно; И у страшном и крвавом боју, Многу дјецу оставило своју, Док слободу угледа пз крви Међ' првима ти си био први, У тој славн што је дјела пм'о Наша славо, Сарајлија Симо! С мачем, пером, бјегпе на мејдану, Оба држа Сриству на одбрану, Мачем сјек'о душманина злога, Пером пнс'о славу рода свога —

Ах, живиће до посљедњег данка Наша слава, твоја „Србијагтка!" .... Звона звоне, а звуци се оре, Куд се ово силан народ креће? На твом гробу тго.мен да учини, И посади неувело цв'јеће! Звона звоне, а пјесме се оре, Из твог гроба к'о да чујем зборе: „Придруж' Клио Мелпоменп пјевке Да би већма грухали се јеци, Не о стјене, већ о груди људске". М. Ј. Илијћ.

0

0 друзн мојн

О друзи моји са свијех страна, Гдје но је прошлост србинска сјајна! С' поносне Босне и Херцег-земље Са родне земље и хладне ст'јене. Хватајмо коло срећнијех дана Будућност српска нек буде сјајна . . . Запојмо слошкп, до миле воље Нек вр'јеме Српству пастане боље. То Србин вели, То Србин жели У коло роде Дан је слободе ! . . . * 0 друзи моји на пос'о светп! Да нас Србинство не буде клети? Срамно је бпти вођа свом роду, А газит' ногом српску слободу; То српско није, нити ће бити,

Боље је тада у земљи бити . . . Јер смрт је л'јепа, а боља слава, Ко за род мили свој живот дава. То Српству пише, Тим Србин дишс. Ко род свој штује Бог га милује ! . . . * 0 друзи моји вр'јеме је томе, Да треба служит народу своме. Чувајмо језик и српско име, Јер Српство свагда дичи се тиме ; Чувајмо вјеру дједова светих, Недајмо навали душмана клетпх, Да трујс народ — Српство нам мило. Обичају туђем . . . ломнмо крило. Род, вјера права, Наша је слава.