Bosansko-Hercegovački Istočnik

0)1. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 485

се хоће у љубави и слози. све у славу Бога великога и у корист народа српскога! Митроиолит исираћен од народа отпутовао је одавде 19. августа у Плевље. До на саму границу према Турској испратисмо га и ту му свету десницу цјеливасмо, иожелившн му: да га Бог поживи јога многа љета здрава, вољна и приправна да нас поучава чувати оно, што нам је у аманет иредано! У ЧајниуЈ /, 15. септембра 1801. Очевидац^ „Зашто траписте 'ћуте- ? Трапнсте су строг ред калуђера у француској, којн је ностао год. 1122. — Ових има и у Босни код Бањалуке. Они праве и онај сир под именом „траписни сир", који се на све стране продаје. Они врло строго посте. Меса не једу никад, а тако исто и вина не пију. Непрестано ЛутеИ Језик им је дакле, — изузимајући кад се исповједају н у цркви нјевају, — са свим излишан!! — Само донуштењем опата говоре они врло укратко. Прп раду говоре међу собом тихо, само гдје коју најпотребнију ријеч. Г<чзор им се што је могуће внгае састоји у знацима, којн су тако научно сироведенп, као знаковни говор глувонијемнјех. Жељу да ее причесте, значи, пошто руку стави на уста, а другом куцка груди. Кад упитате како сир прави, то укрсти два средња прста, што ће да значн, да је његов фабрикат пола од млијека а пола од скорупа. Вођа који госте кроз манастир проводи умолп исте, да са никим вигае не проговори, но само са њим. Ћутање, вели троииста, одклања нове мисли, свјетске ствари и раепре. Ставља човјечију душу у положај да у побожном расположењу и самопрегорјевању посматра безконачно савршенство вјечнога Бога. Новјек, којн из свјетскога метежа ступи међ' тропнсте, изгледа му та тишина, као да је у гробпици. т 1ује се само отварање брава и тихи, лагани кораци, тајанствене појаве, која само у тигаинп боравп. У одајама за спавање: не гово}>и ни вођа с нама друкчије, но само у знацима. Кад ирн ручку испусти виљушку, то се баци на земљу и остане тако, док му онат не : аповједи да устане. Исто то бива и кад у цркви заклапањем књпге пажњу одврати. Д. Глувонијеми школски завод у Митровици у Сријему. Овај завод, коме је учитељ Србин Гадивој Поповић, постојп већ има пет година.

Настава на томе заводу одпочета ј е и ове године, али ее питомци ипак течајем цијеле године у завод нримају. — Насгавни језик је српско-хрватски, те се по том дјеца на свом матерњем говору образују а не на страном језику и у страном духу — за стран свијет. Умољавају ее родољубн да родитеље овакове несретне дјечнце на ово добро упозоре. Услови за пријем у овај завод на ново су уређени п повољнијн су но у свима страним заводима, те ближа извјегаћа у том погледу даје г. Гадивој Поповић као учитељ и власник завода у Митровици. Врла Хришћанка гђа Дратња Станојла ЛстровиЛа пз Биограда подигла је о свом трошку цркву у впзантијском стилу на новом биоградском гробљу, која ће стати 60.000 динара. Зграда је већ готова, а осветиће се идуће 1892. године о љетњем св. Николи. Слава овој хриаЉанској дугаи! Прилог српској школи у Лијевиу. Честити Србин и родољуб г. Костантин Вучкови!! трговац из Снљета даровао је 500 фор. у име фонда српске школе у Лијевну а 100 фор. у име ограђивања српско-правоелавног гробља. Живно! и Бог му дао, па и онет прплагао на ериске школе у овим нашпм крајевима. Сто хиљада динара на српске народне просвјетне цијели оставила је Стана Миловановићка жена Мијата Миловановића трговца из ГНабца, која је преминула у августу о. г. — Бог да јој души ирости и вјечна јој успомена у народу срнском! Српска читаоница у Чајничу. Још у почетку лањске године иокренула се мисао код овдашње омладине о оснивању српске читаонице. На ту цијељ опредијељен је и чист приход од лањске и овогодишње „Светоеавске бесједе," али како тај приход, који је до сада нарастао до 325 фор по мнењу многих није био довољан за то, онда се очекивала помоћ од црквено-школске општине.Пошто срп. општина обећа да за овако племеннто предузеће неће жалити материјалне потиоре, већ да ће га свесрдно потпомоћи чим читаоница у живот стуни, то је на 5. октобра о. г. на дан стогодишњице српског пјесника и јунака Симе Милутиновића — Сарајлије, — по Божијој литургији и парастосу, који је одслужен за, иокој душе слављеника — држана сједница 5