Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б .-Х. иеточник

Стр. 69

безбожног изложите, а српску вјеру утврдитпе 1 ), нами закон указрше и ево га ми сви ирави Срби и Ришћани иочитујемо; свети древни пророка Мујасина (Мојсеј) и Илију, Вида и Давида, Еремију и Зарију, Данила и Анаиију, архнђакона Стевана, иочетивши књаза Лазара на Косову на Раваница, иже пострандавши пред свијем војницима. Иже са ласти за 40 мучеиика, проидоше боси кроз огањ и воду. И во посљедње врнјеме госпошту (госпоштину) и Богородицуи Анђелију свима на здравље и на спасовину дошло Ристово рождество, дому и домаћнну, свој браћи Србима у опћину, Богу слава, нама здравље и од Господара Бога помиловање — ампн! амин!" Пош .Ђе славе изљубе се у накрст, а гдје -ђе метну неколика угљена на двије хрпице, па између тог угљења пролазе и љубе се. Том приликом иду увјек с' лијеве стране на десну н говоре: „Кроз огањ идемо,* а од огња не лежимо." А у неким седима пролазе и око самог огњншта. Најпрво се једе скритка јабуке умочнвпш ју у мед, а како који узнма скришку јабуке иДе и псљуби старијешину у руку ; то се чини да буду боље челе, а тога у неким селима нема, него се најпрво једе цицвара и то сви се једном кашиком обреде. а говоро: „Једна жлица, једна тица, кљун у шуму а реп у њиву." ТакО говоре, да тнце не једу кукуруза. А нрије, него што се • по 1 ^не цицвара ј.ести, свако ће. се чељадв огледати у масти, што озго по. цнцварн плива. Па ако се не впдн, одмах се СнуждИ, јер веле, ко се не види, тај неће дојдућег Божпћа дочекати. Чеснпну ломе двојица људи, обично старијешина и још један, који је у годинама Најстарији. Код ломљетва пазе, да не падне мрва и коме ће всћи комад доћи. Коме већи комад дође, тај је веле сретнији, а ако пане мрва ломећи чесннцу, онда тврдо вјерују, да ће иеко од чељади до идућег Божића умријети. Кад се свијећа трне. пазп се на кога ће дин ићи, па на кога буде пшао тај кажу не ће другог Божића дочекатп.

*) Иршштивао сам казшзарца ове славе, ког он то мисли Арију и ко је тај Арија био ? Па ио љегову кави!;ању то је онај Арија, цротш? ког је први Никејскн сабор држан 3'25. год. за вријеме цара Константина. И. С. И.

У бравећа шгећа (гола кост), што се за Бо■ жић закољу много гатају и тврдо вјерују у све што у том плећу казиваоц види, те им предсказ\ т је говорећи биће ово, бића оно. У опће прости народ радо гата у свако плеће, али божићном плећу т. ј. оном плећу од бравета, што се на Божић закоље, највећу важност дају; веле: свако се бравче радује. које ће се на Божић заклати. Дијеловп нлећа — но народном називу јесу: „чашица", а на чашици „јулар", „сова," „аман" и „поље" (лопатица). Сова кад је добра, онда ће драгане мој сва кућа напредовати; у чашици ако има пруга, то ће онда неко у кућу илп из куће иутовати. Ако је пруга ношла из чашице надво, онда ће бива неко из куће отићи, а ако је пруга пружила се до у чашицу, али још није сасвим стпгла, онда ће неко у кућу доћи, као н. пр. неко се из куће оженити, или ће најамника добити. На арману, ако има доста пруга, онда ће бпти кишна година. Јулар ако је добар, то ће бити коњп добри. И још се млого којешта у плеће гата, као: хоће ли бити добар тор, хоће ли ко умријети, ил.и се родити и т. д. Подажник (полазник) први је намјерник, ца ко био да био. Кад полажник дође, онда ће ти га, драговићу мој, лнјепо посути житом, овај узме машу (ватраљ), па свом снагом креше бадњак (|адњачу) и впче : „Е, да Бог да и сви евецк угодници, колико гођ варннца толико у овом честитом и благословеном српском дому бнло: оваца, коза, говода, крмача, коња итд., а онда нрође, па сједне, а станарица га огрне поњавом или биљем (ћебетом), да тобож' бЈ г де дебљи и бољи скоруи на вареници, а гдје-ђе неће да огрћу због болести. Ако је полажник нрије ручка дошао, то ои остане на ручку, а свакако мора, макар шта јести. Она .жена, која сиравља јело одмах укува колач, па запреће у ватру. Исти колач остави у срединЈГ шупаљ, како се може полажнику на врат натакнути. Кад полажннк пође, онда му се колач на врат натакпе, а кодач се окити, као са: вуницом, мавезом, предивом, комадићима од пдатна, па ти се ]ош привеже: сира, сланнне, сувог меса итд. РеДуша т. ј. она жена, која те седмице кува, испрати полажника по 1 / 4 сахата хода. носећи за њим боцу ракпје, ако је комшија иолазник, то ће га редуша до у кућу иепратитн. Полажнпк дарује софру са 50 новч. до 1 ф., како је који кадар.