Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 70

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

На Божић веле да је добро бљувати, јер кажу биће родна година и биће добре челе, а неваља спавати, јер ћеш цијеле године бити поспан. — Одмах пошље ручка мдађарија иде у српско коло, а обично се већ зна гдје се весела Србадија за коло скушва, — у сваком селу или боље рекавши махали има мјесто за српски састанак и скуп. На тај скуп дође и старија Србадија, па метне софру, и пријатељ с нријатељем, кум с кумом сједи, пије и сејири како се млађарпја весели играјући српско коло, а пјевајући

српску пјесму. Прије окупадије метали су стари људи иишан, па се нишанали и надметали ко ће боље схватити. — Ето таки је обичај мила Србадијо код Срба — тежака у Крајини на Божић, а врли мој пријатељ и честити учитељ госп. П. Мирковић или ти кршни мој земљак преч. госп. К. Ковачевић ваљда ће саопштити милом српском роду обичај Срба грађана, јер они ето баш сад живе у вароши. У Ман. Гомионици , о Малом Божићу 1892.

Ријеч при ступању па парохију, држана 14. јануара 1892. године у Босанско Градишкој цркви.

Благочестиви ХришЛани и драга бра~&о! При свршетку св. литургије сматрам за угодну и пријатну дужност проговорити вам њеколико искрени ријечи, зато молим послушајте ме. Многима од вас сигурно биће познато, да није од овог мјеста далеко оно сеоце, гдје сам се ја родио; гдје сам први пут почео удисати овај атмосферски ваздух; гдје сам први пут угледао жарко сунце, јасне звијезде и плави свод небесни! Не мањв такође знаће те, драга браћо, да сам прва и основна знања у школи овога мјеста добио; да сам као ђачић у овом истом св. храму пјевао некада: „Господи помилуј", облачио се у стихар, читао апостол и учио се у њему страху господњу. Све ви то знате, а знате и то, да је то и доста давно било, и да од првог мога одласка одавде, па до данас, има читавих 25 година. Истина је, од тога времена нмају одпасти двије године, које сам прпје пробавио овђе као учитељ основне школе, али и те двије године кад сс одбију, опет остаје дугачко вријеме од 23 године како одсуствујем тјелесно од свога рођенога мјеста, али увјерени будите, ипак сам духом впше пута био с вама. Но, ето, послије 23 године мога одсуствовања, ја се данас ио вољи Божјој, по вољи своје највеће духовне власти, по вољи овдашње црквено-школске општине повратих у своје рођено мјесто, да му служпм као парох, и да вршим дужности надзиратеља протопрезвитерата.

Заиста; а.ко је игдј е згодно и умјесно напоменути ријечи: Ко ће као Бог ; ко ће као сила догађаја ? то је баш код овога случаја мога повратка међу вас. Ступајући дакле на парохију и управу протопрезвитератом, и прихваћајући се од данас вршења својих дужности код вас, имам рећи и то : I. Уздам се, да ће пречасно свепттенство и моја у Христу браћа, свагда тачно вршити своје свештено-пастирске дужностп, п добрим примјером и савјетима'предходити својој пастви у свему. П. Рачунам на љубав овдашње црквеношколске општине, чпја је смотреност и презвеност у раду на далеко чувена. Очекујем њихову братску сдогу и јединодушност и на даље у свима пословима, а нарочито у пословиама којн се буду одпосиди на највеће двије србпнове светиње, на цркву п школу, те онда могу рећи да сам сретан, јер смијем дакле одмах напоменути оне ријечи апостола Павла, које је некад рекао у посланици Римљанима: „Радујем се што се у свему могу на вас ослонити." (Рим: 7, 16). ПЈ. Овдашњем учитељу и учитељици српске школе обраћам се, да у повјереној им младежи и у будуће утврђују страх Божији као почетак сваке мудрости. IV. Обраћам се тако исто и вама родитељи обојега спола, да ваше млађе подучавате у истинама Еванђелским, у колико вам је то могуће, да им препоручујете и усађујете у њихова срца послушиост и покорност према старијима, п. да