Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7

Стр. 265

— да ти овдје, велим, ироговорим ријеч посљедњу . . . ријеч опроштајну! Од дјетињства сам ти друг, а сада сам ти и брат у Христу, па обвезаним ти се сматрам, да се с тобом и као нег" дашњи друг твој, а сада по Господу брат, . . . као свештеник, на растанку твом од нас с неколико ријечи опростим. Од дјетињства нашег, Бранко, познам те ја. Увијек си био прави друг сваком оном, с ким се дружити дало. Према сваком другу твом био си искрен, вјеран и непоношљив. Тиха и блага нарав твоја, понизност и послушност твоја допадала се сваком; с тога су те радо имали и бивгаи учитељи и професори твоји радо су те имали и грађани овог родног мјеста нашег' Па какав си био овдје у школама, такав си био и у богословији карловачкој. Многом и многом другу могла је твоја превелика ревност у полажењу цркве и школе за примјер служити; у наукама богословским такођер си према својој умној способности напредовао; а лијепо црквено пјеније наше као да си највећма заволио, јер сјећам се, да си, био ти у стану твом, био у шетњи, вазда пјевуцкао; а како си га добро знао, зна за то и горња и дољна а и саборна црква карловачка . . . зна то и црква ова и грађанство ово. Па као пристојан и ваљан ђак, као примјеран богослов, зар си могао бити и лота свештеник ? Не! Ти си био прави свештеник, прави слуга олтара Божијег: у служби својој свагда тачан, савјестан и реван, у животу свом чист и свјетао, на дому н на п \ ту примјеран и узоран, у опхођењу са старијима снисходљив, а према млађима предусретљив бјеше ти! Цркву своју, која ти је је увијек на срцу лежала, љубио си жарко, и о напретку и благољепију њезином својски се старао. Све то, брате Бранко, свједочи нам, да си добро схватио позив свој свештенички, свједочи нам да си добро разумио и схватио сасуд пзбрани, св. апостола Павла ријеч, који нам вели, какав треба да буде свештеншс у животу и раду свом, те си се свагда старао, да потпунце одговориш свима потребама разноврсне и многостручне службе својс свештеничке. Можда би још које добро и похвалДо дјело твоје из најближе прошлости твоје могао овдје навести, Да нијесам био тако удал.ен од тебе, пак ми није потање познат рад твој међу паством твојом.

Пак тако млађана и зелена, тако добра и примјерна свештеника оте нам те из средине наше неумитна смрт! Тек си почео да живиш и да дјелаш у винаграду Господњем, — а ти си нам јамчио, да би ти плод био обилат и мног, — а ти поста жртва грозне смрти као оно цвјетак пољски, којега тек што је огрпјало јарко сунашце, мора да падне и смлаћен косом кошчевом мора да свене н да се осуши. Ох, грозна си, ох, страшна си смрти! Ти немаш срца ни милосрђа ни према остарјелим родптељима Бранковим, којима он бјеше добар и послушан син, ни према једином брату и сестрама његовим, којима бјеше њежан брат; ти немаш сажал.ења ни према уцвиљеној супрузи Бранковој, којој си отела вјерна и искрена мужа, ни према нејакој дјечици његовој, којима си уграбила хранитеља и бранитеља њихова; ... ти не мариш, што оста паства без пастира доброга, што оста црква негославачка без служитеља ревна и савјесна! Смрт твоја Бранко брате, достојна је и туге и плача! Али, али, . . . стегните срце ваше и не тужите, тужни родитељи, брате и сестре и остала родбино Бранкова. И ми сви осјећамо, каква туга, каква жалост у овом часу раздире срца ваша! тјешите се, јер је то воља Божија, а што је од Бога, слађе је од меда; не тужите, јер и ако је ваш Бранко престао бити служитељем олтара Божијег на земљи, биће он од данас служитељем Бога вјечитога поред херувима и серафима око самога пријестола Његовога. Не тужите, јер ће срце ваше бар неколико утјешено бити и тиме, што вам Бранко ваш не леже у хладни гроб у туђини, него овђе, гђе је и ионико, гђе ће вам гроб његов увијек на очима бити! Дубоко ожалошћена и уцвиљена љубо Бранкова и нејака дјечице његова! Ваша жалост, ваша туга, највећа је, најстрашнија је! Но не тужите, утјешите се и ви! Јер цар Давид нам вели : да Господ води бригу о удовама и сиротама, он их брани и храни! Па неће Господ ни вас заборавитп! Ти љубо Бранкова, моли се Богу за здравље своје, за здравље и напредак дјечице своје, да ти чаша ова, из које си данас пити почела, не буде горка, као што ју у овом по тебе тешком часу себи представљаш! А и ти црквена општино негославачка, доданашња паство Бранкова, не тужи, но моли се Богу за упокој душе твога доброга поп Бранка! Ти си с Бранком много изгубила, па чисто би 2