Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 454

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

ТБегола преузвишеност барон Апел наппо је новом мптрополмту п српскоиравославном свештепству. Окружник г. Вукоипћ сјј иско- иравославиом пароду тузлансгсе епархије, а за тпм надовезао и у опће цијелом народу ове земље. Послије је напио од страие општине и народа потпредсједник тузланске опхнтиие Јово г Букић: цару, мииистру Калају, барону Апелу и зем. влади. Митрополит Николајевић војсци од највећег часника до простог војиика. Генерал Соиер захвалио се Ншсолајевићу. За тим је Басо Поповић прото градачки од стране српско-православног свештепства Зворнпчке дијецезе наиио тројици архијереја, напоменувши зиачај и светињу чина, хсојн су опи извршили. Високопреосвећени госп. Мирон Николпћ побуђен здравицом В. Поповпћа вели: „видпм сада да је свој дошао лкфу своје п да су својп свога својскп прнмилп и т. д. и подиже чашу свпма којп љубе своју отаџбину."

Живко Црногорчевић окружнигсу г. Вуковићу. Свештеник казненог завода у Зепици Петар еЛапчевић новом митрополиту. Р1 најпослије окружни престојншс г. Вуковић досадан.ем администратору Зворничке митрополије високопречасном госп. ахимаидриту Александру Сииићу. И с тим је банкет довршен. Сјутра дан почелп су се гости са стране разлазити, а н ја сам отишао из Т)зле и однио најљепшу успомену посвећења првог Србина мптрополпта тузланског. Свештенство и народ разишло се са најбољим мислима о новом свом мптрополиту и са највећим надама у њега. II све су прилике, сви су знацп да се у надама нећемо преварити. Бог ће кал.да један пут п о нама промислити — хоће, јер и наш је Бог! Мјесеца јула 1892. год. Један свештеник из Посавине.

Ноздрав Љеговом Високопреосвештенству Николи Мандићу Опрости жару млађане душе Дирнуте до дна иојавом твојим, Што слабим пером подузех ево Митроносниче, да тебл појим! * * * Један пут се човјек рађа На бијелн св'јет, Живот му је спрам вјечности Као муњин лет. . . . Кратак зкивот, ал' му спомен Непрекидна влас, О њој свијет по дјелима Свој подиже глас.

Добра дјела кад л: Стичу добар суд,

тад ли

новом митрополиту епархије зворнпчке. А зла дјела већ у клнцп Носе гадну ћуд. Твоја дјела , митроношчвЈ И прошасти рад у Такова су^ да нам буде II будцКи пад. Не ласкам ти, то говорн Младог срда жар, Које ј' вазда спремна жртва Српству на олтар. . . . * * Нред твојпм кроком, митроношче, РЈарод српски —• паства твоја С надом п молбом пада ннчице И теби кличе;