Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

в.-х. источник

Стр. 459

највећи умови радо у погрјешке падају, но цијенећи га са његових ријетких врлпна, које горе побројасмо, а поменуте мане застирући копреном заборава, рецимо му и ми с осталом нашом 1

једновјерном и једнокрвном браћом: „Слава ти владико Арсеније". На међи будимске епархијс. В. К. С.

Пјесма захвалница, Митрополиту Дабро-босанском господину Георгију НиколајевиЂу.

Свети оче! Ти нас љубиш! Г1оказ'о си светим дјелом, Показ'о си оче нама, Показ'о си — св'јету б'јелом. Ти нас љубиш дико наша, Митроиолит Георгије; И над нашим милим селом, Твоја света душа бдије. Ти нас љубиш наша славо, Митроносиа српска главо; Ти нас љубиш господине, Најславнији ,,Јаска и сине. Ти нас љубиш добротворе, Љубиш твоје село родно, Даров'о си нама добро, Вјековјечно не заходно. Основ'о си поклон вјечпи, За јазачке српске мбме; Основ'о си извор блага, Јаску родном селу твоме. Основ'о си дар и поклон, Без разлике свакој кћери Јазачанки, која с' вјенча, У србинској светој вјери. 1 )

Ј ) Познато је поштованим читаоцима овог листа, да је Његово Високопреосвештенство архијепископ Сарајевски, мптрополит Дабро-босански и Ексарк све Далмације, господин Ђорђе Николајевић, својим „закладним писмом" даровао 12.000 фор. на корист удадбеница Српкиња у селу Јаску (Види „В.-Х. Источник" свеска 9 и 10 од 1890. год. стр. 393.). Од 7. децембра 1891. год. (број 2056) Његово Високопрео-

И јазачке кћери наше Десница ће твоја света Даривати, док је Јаска, Док је Српства — док је св'јета. Чим јасчанка ћерку роди, Радује се твоме дару, И за здравље твоје оче, Смјерно с' моли Вишњем Цару. Ти нас љубиш наша славо, Митроносна српска главо, Ти нас љубиш господине, Наш јазачки свети сине. Ти нас љубиш добротворе, Показ'о си светим дјелом, Показ'о си оче нама, Показ'о си св'јету б'јелом. За ту љубав, љубав треба, И признање и захвала, Ал' за то је нашег ума, Наше душе, снага мала. Ко на твоме вјечном дару, Достојно ти да захвали? Кад јасчани твоји мили, О! за то су слаби, мали. свештенство измијенио је § 2. свога „закладног писма" овако: „Да се не би послије моје смрти какве потешкоће или пометње у одбору изродиле, нагаао сам за потребно, установу и садржај параграфа другог (§ 2) ове моје закладе измијенити у толико, што одређује: да цијела годишња добит те закладе од 504 фор. (која се до сад у два пута у години, и то мјесеца маја 1-ог и мјесеца новембра 1-ог наплаћи-