Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 434

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

спн на ведику суботу 1892. у Госпићу очи заклопио. Послије смрти ироте Тесле, изабран је Петар МаидпН 1879. за пароха у Госпићу. Ту је годиие 1881. од ЈЊегова Величаиства цара и краља Фрање Јосифа Ј. одликован орденом прејаснога ВВегова имена. Као искусан посланик на јавном пољу, добар познавалац културних одношаја своје отаџбине, и управе своје свете православне цркве, уз то вјешт говорншс, биран је скоро на све српске саборе од 1872.—1892.;'на хрватске и дотичне угарске од г. 1883.—-1892. Оснм тога путовао је — у намјерп позпавања основних школа и осталих завода — по Њемачкој и Швајцарској, тако у години 1888. и 1889. посјетио је све главннје градове њемачке и контопске градове у ПГвајцарској. Такође посјетио је и изложбу париску. Као сношљив човјек и сталан проповједник слоге и љубави, имао је свагда г.лас п римокатолпчког свештенства и иарода. с којим се врло пазио у својој домовинн што изме^у осталога свједоче п брзојавне честитке њему, кад је рукоположен и устоличеи, од стране њих неколицпне свештеннка и њнхове пастве. Плодови његова настојавања и заузимање код владе и код парода, прије и за вријеме његова послаништва на споменутим саборима, јесу: Прекрасна црт^ва са свештеничким станом и дивном школском зградом у Грачацу, у цједокупној вриједности од стотину хиљада форинти, — да не ређамо још неке кудтурне радње, које је створио помоћу крајишке владе на опћу корнст тамошњега становништва: парохијални дом у Смиљану код Госпића и кућа двокатница у Госпићу. у зриједности од двадесет хи.вада фор., коју је добно скоро на дар, у коју је смјестио

српско пјевачко друштво п српску читаоницу, коју је основао прпје, баш у оно доба, кад су, ма и за кратко вријеие, кињили њега и њему слнчне родољубе због њихова родољубља, неки иепречишћени људи и политички заблу^ели умови; многе цркве и парохијалнн домови, које остала браћа свештеници листом озидаше по Лици и Крбави, потстакнути његовим примјером и потномогнути његовом препоруком код земаљске владе; многн младн п честити људи ( који на његову препоруку добише сретства да сврше своје школе и заузму ипђен положај у цркви н држави и т. д. Заузет за књижевност и просвјету осповао је и за себе богату библиотеку. Трипаестог маја 1891. ступио је у монашки чин у манастиру Гомирју; а 14. октомбра 1891. изабран је синодално за архимандрита гомирскога. — Четрнаестога маја 1892. именован је од ВВегова Ведичанства цара Франца Јоспфа I. у споразуму са ТБеговом Светости, васељегтским Патријархом Неофнтож VIII., за лгатрополпто, зворничко-тусданског а. Рукоположен је 12. јулија 1892. од три сјшска митроподнта: Дабро-босанстеога, старца од осамдесет и седам годгша и српекогп добротпг.])а Ђор^а ЛшсолајеварЈ-; Херцеговачко-захумскога, кремен камена и многострададног етарца Херцего вца СерасСима ПеровиЛа ; Пакрачко-славонеког и заг]>ебачког, иросвјећеног и смиреног Жиропа НиколиЛа. — Инсталиран је истог дана од тајног савјетника и сдавног царског и краљевског ^енерала коњнце, барона Јована Аиела, погдавице зема.всгсе владе за Боену и Херцеговину. Новопреосвећени архипастиру!